Босанско-Херцеговачки Источник

I

Позив на з етплату. -» \ Знаменитп словачки писац Штур в. . на једноме мјесту: „Аријс.ки народи изражаваЈЈ сваки на свој начин оно,ј го им дупгу пуни и за чијем настоји. Инд каже то огромнијем палачама, I фзијанац светијем књигама, Египћани пирамидама, обедисцима и лавирантом, Грк сјајнијем кииовима, РхЈмљанпн чаробипјем сдикама, Нијемац дијепом гдазбом, Сдавени су пак издиди сву душу и мпсди у својим народним умотворинама. Осим свега нашега освједочења те осим нризнања мјеродавних л.уди у страних народа ето нам у тој наведеној изреци јасна еуда о нашим народнијем умотворинама, гдје нам их учени брат Сдовак меће на такав ступањ висине, окде су. кадре, да нас својом љепотом занесу ка оно ти Нијемца музика, Римљанина односно Тадијана слика и т. д. Српски геније показао сву своју створачку моћ у умотворинама, гдје је просуо најљепше сдике народнога жнвота, најт*јанственије звуке срца и душе народне. Први, који је свратио пажњу ученога свпјета на наше народне умотворине, био је неумрди Бук СтеФановић-Караџић, отац наше новије књижевности. Од Вука па до данас се је доста тога блага сакупило, али га још увијек оста^е много не сакупљена. Имаде десетак година од како сам се и сам почео бавити сабирањем тога народног блага, а будући да. се тијех радова придично накупидо, то сам их наумио у књиге скупити и под насловом: ИЗ НАРОДА И 0 НАРОДУ издати. У првој књизи. којајевећ уљеглау штампу, биће описани ови народни обичаји: Крсно име са села у горњој Херцеговини. Крсно име из вароши у горњој Херцеговини. Свадба са седа у горњој Херцеговини. Свадба из вароши у горњој Херцеговини. Обичаји о светковинама преко године и то: Божић, Месоје^е, Покдаде, Часни ност, Васкресеније, Моба и припомоћ, 'Вурђеп-дан. Јеремијев-дан, Јован-дан (рођење Јованово), Петров-дан, Огњена Марпја. Илии-даи, Ме^угоспо^е, Лучин-дан и Варица Погреб и седмина. Нешто о нороду и одгоју дјеце Збор код црхве. Народно прлвосуђе и то: Задруга, Осебина, Диоба задруге, Ћесим, Наподица, Изор, Сувез, На млијоко, Посиновљење, Вишеженство, Бус трн и камен, Ва^ење мазије, Со»к соџбина и сок-чдржац, Клетвена денија и Крвии мир. Народно сујевјерје и то : Вида, Аждаха и змај, Мора, Вјепггица, Стуха, Вукодлак, Кучибаба, Цикавац Народно гатање и опис Гацка са старииама, гдје сам већином ове народне обичаје биљежио; * Народна ношња у горњој Херцеговини и Бојење пре^е. Књига ће бити ведика 15 штампаних табака а стоји само 80 новчића. 1 Умољавам све моје дичне пријатеље, као и пријатеље народне књиге а особито г. г. свештенике и учитеље, да се око сабирања преплате заузму. Скупљачи добивају једанаесту књигу на дар. Од претплате за^иси, да ди ће моћи и •,ле књиге једна за другом у штампу уљећи. Претпдату треба сдати: Првој срп. књижари и штампарији В. М. Радови^ау Мостар. Пошто у Босни и Херцеговини имаде довољан број наше браће мухамеданаца и католика, који радије читају латинпцом; то ћу ове радове, ако се довох ^ан број јави да би се штампарски трошкови покриди, и датиницом штампати. ^ Имена претидатника штампаће се на крају књиге. 1 Лука Грђић-Бјелокосић.