Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 310

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

је теорија позната у науци, као „теорија реФлекса", и дарвиниете се иа њу у свакој прилици позивљу. Она, као што се види, иск .Ј .учује инстиктивне осјећаје, а Дарвин те осјећаје надази и он^е, гдје их неша! Сада је друго питање: јесу ли имстиктивни осјећаји, оне особине које Дарвин налази код појединих племена? 0 животињамами нећемо ни говорити, јер смо напријед доказали да је свака њихова радња инстиктивна, особито у колико се те радње тичу подмирења својих потреба, него ћемо се само осврнути на човјека. Разни народи, имају разне особине, које их корактеришу као народ, а по једина опет племена у народу имају своје особине, које их карактеришу као засебно племе. Те су особине врло различне, па су често пута дотичноме народу или племену тако укорјењене, да их је врло тешко из тога народа избацити, и то би по Дарвпну били друштвени инстинкти, који су ,,главни импулси радњи за опште добро" 3 ). Наравно да се ов^е мисли, опште добро онога племена, у коме су ти инстикти. На тај начин Дорвин тумачи, племенске ратове дивљака; наклоност појединих људи, да убијају људе; крвне освете и друге појаве. Могло би се мислити да је Дарвин упао у ту погрјешку нехотице, што је племенске особине уброио у инстикте, али није то, него је то он хотимично учинио, да би са тиме негирао човјеку: разум. слободну вољу и савјест, као еудију човјечије радње и тиме га понизио баш до животиње, јер су то особине, које и по св. Писму одликују човјека од живоа ) ШЗеш стр. 60.^

тиња. — Оборити ову Дарвинову теорију није тешко, јер је позната ствар да је сваки човјечији рад скопчан са разумом и да је он у стању помоћу савјести пресудити, шта ваља, шта ли не; а слободном вољом одредити сво] пристанак на једно. То нам посвједочавају и научењаци свјетског гласа, као Цице. <он и познати енглески културни исторнк Бокл у своме дјелу: „Историја енглеске цивилизације". У свјетској повјести има толика примјера да су поједини владари умрли од мучења савјести за своја неваљала дјела. Није ли и Карло IX. умро од мучења савјести, што је поклао невине Хугеноте 1272. г. 4 ) премда је његово дјело било, баш по друштвеном инстикту — како вели Дарвин. У обичном животу за то има врло много примјера, 1ер колико њих до1је у дудницу, што их њихова савјест мори, за какво неваљало дјело, а колико ли их до^е пред суд, посље толико година, и пријави свој злочин, јер га савјест на то наћера. Све су то непобитни докази да човјек има савјест, која му је доиста од самога Вога, да по њој пресуђује евоја дјела, и да је та савјест у једно и најстрожији судија, који често потпише и смртну пресуду. Као логична посљедица овога сљедује, да се закон моралности не може усавршити, јер је напријед означено, шта је морално и шта ли не, и то човјек зна по своме разуму. Да је ово Фактум, свједочи нам још и то, што луде и тако звани: микроцеФади — Д >уди које је Бог лишио разума, немају појма о томе, шта је морално, шта ли не. Племенске особине и својства појединих људи, да чине оно што је неморално и неваљало, а опет мисли, да је то морално и добро; које наводи Дарвин као доказ своме мишљењу, да,је се расту*) Вг. I. Но1с: ОБса роујенЈшса, стр. 203.