Босанско-Херцеговачки Источник

/ Стр. 312

Б.-Х. ИСТОЧНИЕ

Св. 9

шта значи : хранити у себи обличје Божпје. И ако се побожни од човјека, кога гледа, уздигне оцу небеском, кога не види, ако се сматра у сродству с њиме као предмет његовог очинског старања и све, што је изван њега, као дјело Бзегове безконачне мудрости, ако му се поглед отимље у безконачно царство душа а изглед му се отвара у непознату земљу вјечноети и подсјећа се на конац, који га тамо чека, једном ријечи, ако се руководимо мислима, проматрањима и осјећајима, које хришћанство у њему буди, храни и уздржава : баш онда ужика блаженство, о којем блудно мноштво људи ни појма нема. Ето како вели у скрушеној молитви к Богу : 71 Р<1д$к>са Господ^к и веселисА а Еоз4ј мој/ит^; радбктс/Л № Еоз-к Опасител^к /иоелгц то су ријечи пуне бисера; хвалити Господа в г ћ. Г^ксл^х^ И С/14ЕИТИ ИД1Л СВАТОС сгад. Да! као што је уживање тјелесне хране скопчано са заДОВОЛ.СТВОМ, тако је и кудикамо више уживање душевног хљеба, који нам Христос даје Обоје су дакле сличнп по својим дјеловањчма. И најпослнје у начину, како ДЈеловања произвађају. Тјелесна храна, ако има да појача и окријепи наше тпјело, треба да се с нама сједини по неком чудноватом закону наше природе и тако у нас прпјеђе, да постане дио нашег тјела. Тако је с Христом и његовом религијом. Кад бисмо њега само чули и утиске, које чине на нас Нзегова наука и Бзегова псторија, пустпли у вјетар или кад бисмо код њега почастили, да задовољимо нашу радозналост и Нзегову науку једино да разумијемо или пак Бзегове ријечи само да опонашамо и схватимо као празну Формалност, онда ник1да иеби он постао за нас оно, што им I бити за људе по оној присподоби, које је сам употребио и разјаснио. Бо ! Ако он има да дјелује на нагау душу као духовна храна, те ју јача и окрјепљује, тада мора његов дух пријећи у нас. Ми пак морамо у Бзеговом духу гледати светињу, слику Божанства, клањати се безконачном као оцу н цијенити Ноегову доброту свугдје и на сваком мјесту. Помисао на Бзега треба да сакрије у нашем срцу све ненаравствене побуде и да га испуни побожношћу. Морамо свима силама настојати, да Божију вољу испуњавамо, Његове намјере подупиремо, царство истине и добра раширујемо што боље можемо. Мора нас одушевљавати некористољубна,

искрена, добротворна љубзв људска и приљубити уз свијет као позорницу вјечне доброте. Синовљим ухвањем у Бога, безусловном покорношћу Његовој мудрој вољи, пуном надом и покрај самих опасности, које нам животу пријете, треба да се уздигнемо над страхом и бригом, која нас мучи, да будемо кадри свега се одрећи и жртвовати све за наш вјечни спас. Једном ријечи, треба да буде дух Исусов у нама, треба да се покаже у свему, што мислим о и осјећамо, одлучујемо и пропуштамо, желим о п надамо се. У овом смислу вели Исус : Да лн>БК! ек>ЖЕ Л1А есн возлкжи/гк, в^к них г к Б^детт* и азтк в г к вагк. Акоже розга не л\ожет г к плода сотворити ш сев г к, аш,е не вВдетТЈ. на лоз^к: такш и вм, аш,е во лш^к не Бревбдете Затим опет каже: АДК1И Л10К0 ПЛОТ^К, Н П1АИ Л10К КрОВк, во Л1Н'к П1)еБИвает г к, и азт* в г ћ. нелпх : тиме он хоће дч покаже најунутрашњију везу, која је међу њим п нама, јер жели да постигнемо своје одређење преко Бзега, и тако мора да нађе мјеста у нама као што се тјелесне хране сједињују с нашом прпродом, да постигну своју цијељ на нама. Ето шта значе ријечи ; Лз г К ес/Ик ЖИВОТНУИ. II. Као што је тијелу потребна храна, тако је религпја нашем духу неопходна потребна а ову потребу најсавршеније задовољава Христое. А о том смо се прије освједочили. С тога признај ти, који немаш појма о религији и иоштовању наспрам Бога, да си у неприродном стању. Или је болестан твој разум или твоје срце ! ? Занемарено образовање разума, недостатност чувства к познањању истине, безбрижност, крив појам о бићу, лажне преставе о лажном достојанству — ови су недостатци врло често главни узрок равнодушности, коју исповиједају још тако многи људи наспрам религије и хришћннства! 0 како криво и нејасно, како плитко и неистинито, суде још многи и баш разумни и изображени људи о Исусу и Взеговој заповијести. Многи су се с Бзиме толико упознали, колико им је код прве наставе усађено у памети, а то је сасвим мало. Може ли се одатле очекивати срдачно поштовање наспрам Бзега ? Беможе ли ово недостатно знање проузроковати хлад ност и равнодушност многих наспрам Њега ? Ну још чешће погрешке срца бивају извором