Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 327

со самоја благочина правда ником да не чинс по хатру или покарат некога. Судие хоћет изгледавати случаинп послови по праеди внимајући дане про(изи)де никаква неправда никада ни на кога. Ево вас свјет познавајући блогодадати на л>убоправеднего величапшаго Царја Нашего, нека се моле вазда за ради његово величество, и нека спреми да се сбобрази со самодержавне његове заповједи и отбјежава свакога отпаденија. Ако некои од сада ради неправедна Фаида (лихоимство) дерзнут нешто против царскија заповједи. Правителие имајут дужност одма да извјестјат та дерзост за то и објавление ово изд(аде се) и потврди се. Ово у загради подерато је. Отамко/гк. 1262 рекЈВл — евмд 4 1846 фекр8арја 18." Преписао сам као што је и у оригиналу, само сам новим правописом, да свак лако моисе прочитати. Читула. Дугачка 16, а широка 11 цм. у кожним корицама. Има свега 36 листа дебеле артије, а било их је 46. На првој корици написано је, минејским словима: „ Сиа книга л\ене рдка Христока тмна Проданнћа из Фоче Дил»итрие Проданићт*." Јован је отац попа Ђорђа и брата му Дпмитрија. У свој читули ими исписанијем тропара и кондака разним светител.има, а при крају читуле налази се слиједеће :

„Нека се знаде како ест у Фочи црква наново храм светога Николе и чудотворца есте чудотворна. едан брат христјанин бијаше аста и добро се молио Богу и светому оцу Николају и проклети ђаволи стајали су му на пут у тешкој муци и колико ест чудотворна јави се тој исти и реће се (:) не могу ти ништа ђаволи не даду те назоритељи црковаи и та чоек устаде здрав од болести н Фаљаше Бога и светога оца Николају храма Фочанскога месеца априлија 24. 1847. радуј ее чудотворче свети Николае велики угодниче Божи Фочанскаја похвало и славо сластију и страстију украсиле јеси црков оче Николае и ереси отгнал еси моли Хрнста бога за нас спастисА душам нашим". На пошљедњој корици записано је врло замршено: Кад озебе пози (помози Господе) Боже(!) узети неколико ћетена конопл.е и сирћета лозова литру и паприке подости пак у чему на ватри потоиити па на леђа привити." Испод овога одмакнуто и истим рукописом: „ од зуба. испарити у пећи (уз пећ) док се озноји па опет одмакнути. „ Од кашља. Млада масла и шећера пола и кара(н)Фила и бибе(ра) намиетати". Корице су везане, а везо их је поп Ђорђе Продановић, јер он је имао справе за вез, коричење и позлату. Невесиње. Мар. С. Поповић. преевитер:

Света Недјеља у Написво: Петар Често, и врло често чућеш Србине мој у народу, гдје каже : „Тако ми свете Недјеље! Помози ме Боже и света Млада Недјељице! •—■ Света Петко и Млада Недјељице буди ми у помоћи, у дану и ноћи ! — Света Петко и Млада Недјељице, и сви Божји свеци и угодници сачувајте ме, од сваке муке и душманске руке; биједе видовнице и невидовнпде!" . . . — Народ, сматра Недјељу, као живо биће; а прва Недјеља пза мијене, зове се „Млада Недјеља" . . .

народшгм уетима. Ст. ИванчевиЋ. „Не ће .људи да празнују Свету Петку и Недјелу!..." — Сри. нар. пјее. Већу важност народ приписује Младсј Недјељи, него другим Недјељима — преко године. Исто тако поштуЈЈ? п Млади петак; има их, који се завјетују, па на Млади Петак не ће да раде. По селима у Босанској Крајиии буде код сваке цркве много свијета, Младом Недјељом*). ') Као јерођакон 1893. год. видио сам, лијеп обичај у красном и убавом селу Нритоци код Бишћа, гдје сваке Недјеље сељани цркви у множини долазе, а добри попо Васелија Ковачевић, редовно Недјељним и празничним данима богослужење обавља, што је по другим селима ријеткост ! ? П. С. К,