Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 329

0 старој цркви (У кот Г Ова је црква у Соколу била још од српске владе, те су је Турци у Џамију претворили, кад су град Соко добили. Ова је црква била од греда све до 1892. г. тада неки православни Срби почну говоритп мухамеданцима: ви клањате у нашој цркви, а не у џамији; мухамеданци се нал.уте, те једну вече ужегу је, па на истом мјесту направе џамију, која је ипак окренута на исток. Ова је црквабила доста голема ; мјесто је црквено било од града удал>ено 300 корака, јер је на коси на истоку од града. У град се не може доћи ни откуда, већ од истока једном косицом па по једној греди, која води на један узани путић, те се њиме иде око града до његових врата. Врата су повисоко од земље. Унутра су велике магазе, те сам видио и тамницу, која је сазидана у земљи, а нрилично је големо. Град је доста лијеп ; озго је раван; зидови су му од 1 '/ 2 метра високи, а имају 6 страница. Била је једна кула од 30 метара; прије 30 годпна стајао је у њој барут, али једном удари у њу гром, те убије чувара-Диздара — и запали је Те је куле још мало остало. У тога града била је ћуприја на синџирима, дуга 100 метара. Натписа нијесам могао наћи, јер су Турци повадили све сводове од врата и продалп их у Грачаницу. Више цркве има и старо српскоправославно гроЧље, по коме п данас расте перуника и питома ружица. Около су сами мухамеданци који нерадо гледају остале вјере с тога није лако истраживати. Стуб трапезе, који је нађен на развалинама цркве у Карловцу (котар Грачаница). Стуб је овако нађен : Један дјечак чувајући козе ктједе да ископа јабучић трнокопом и случајно удари на мјесто гдје је била, лпјева пијевница. Ударајући, угледа бпо камен лнјепо отесан, те одмах јави газди Спасоју Марушићу, а овај опет мени. Снесемо камен у село н ја познадем, да је трапезни стуб. Наредио сам Спасоју, те га довуче у нашу бољанићку цркву.

у граду Соколу. ачаничком). Камен је један метар дуг, подножје му је 3 иедл>а широко, а на сриједи 1 х / 2 педаљ. По што се озго мало шири. а има шупљину, у којој су биле св. мошти, познао сам, да је био стуб од 4 трпезе. Свак га радо гледа и помисли на главну српску прошлост, али и тужну. На тим сам развалинама нашао и капак од кадионице. Озго је раван, а не шиљат као данашњи; од бакра је, па је посребрењен. И сад су читаве брњице, за које су били синџирићи свезани. Надам се, да ћу на томе мјесту наћи још доста старина, само чекам дозволу. Пафта с развалина цркве Карановца. Та паФта од свештеничког појаса, који се употребљује при литурђији, нађена је на истој развалини где и стуб и капак од кадионице. Она је од бакра с прошупљеном шареном израдом. Изгледа као да је сад начињена. јер се је сребро, којим је превучено, врло добро сачувало; ако се нађе друга употребићу их. Ту су паФту нашла дјеца, којој сам казао да копају по развалинама. Мислим, да ћу наћи и коло од полијелеја, јер су га видјели прнје, па га засули, тражећи новац. Један је старац још жив који га је видио. Прије 50 годпна нашао је један човјек код црквишта лонац новаца и печат цркве Миросавца у њему с ликом праведног Лазара. Печат су продали у Броду, гдје га је видио мој отац СоФроније. 1 ) Прерађено по опиеу : Митра Поповића свештеника бољанићког.

И опет захваљујеио оцу Митру, којн и иоред недовољне вјештине у пиоаљу пастоји, да изнесе на јавноет наше старине и заузима се за њих. То може нослужити за примјер писменијим и ученијим. Нека настави и на даљс труд у томе, само нек не допушта, да дјеца траже по развалинама, јер дјеца не знају цијене старинама. Ур.