Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 360

Б.-Х. источник

Св. 10

Но могло би се ре!дп: у преетолу не ио рају бити ев. могати; може ее наћи. и то не еамо једна дрква, где у св. престолу нема св. моштију. Овде ћу навести, шта г. Н. Гр. Живковић у својој „Литургици" говори о антиминсу : „Антиминс је освећено платно, које се за вријеме литургије распростире на св. трапези под св_ даровима . . . Антиминс је у првенствујућој цркви употребљаван због честих нападаја идолопоклоника и јеретика, да би свештеник у случају нужде, св. дарове у антиминс скупити, лакше изнијети и сакрити, па по том опет св. литургију над њима на сигуршш мјесту продужити и свршити могао. У том случају антиминс замјењује сам престо (кчо и данас у време рата, или приликом друге потребе) које је означено и именом „антиминс". Но како су престоли св. храмова нодизани над гробовима мученика, то је црква у обичајила, да се и у антиминсе ушивају честице св. моштију. — И после, када црква Христова није извргнута била напада^има непријатељским, задржан је антиминс. због тога_ што су архијереји обвезани освећивати престо сваког храма; но почем често због удаљености архијереји сами нијесу могли доспјевати, да то оевећење обаве, то они освећују антиминс, које потврђују и својим потписом, и тим дотичном храму дају свој архипастирски благостов, а ос. већење само обавља свештеник, кога на то опу. номоћи архијереј". (стр. 19.—20}. Из горњег навода јасно је, да по правилу — у престолу, у св. трапези имају бити св. мошти : у црквама првих хришћанских времена, беху престоли подизани над гробовима светих мученика; па кад престоли у данашњим св. хвамовима нису и бити пе могу над гробовима, а оно се њих имају смјестити частице моштију св. мученика. Из последњег става горњег навода изглсда доиста, да у „потпуно освјештаном храму" не смије, или бар не мора бити „тронисани" антиминс; јер се ту вели, да је у данашњој цркви „антиминс задржан због тога", да њиме архијереј „даде дотичном храму свој архипастирски благослов" ; а кад би архијереј сам храму отишао, и, по правилу, лично престо дотичнога храма осветио и у њ св. мошти ставио, — изгледа, да тада антиминса светити и у антиминс св. моштију ушивати не би морао, па ни смео.

Но; и ако у црквама првих векова хриш ћанства прес.толи беху подигнути над гробовима мученика, ипак за то бијаху на тим престолима и антиминси, са уложеним св. моштима, а из узрока, да би свештеиик, у елучају напада идолопоклоника и јеретика, „св. дарове у антиминс скупити лакше изнијети и сакрити, па ио том опет ев. литургију над њима на сигурном мјеету продужпти и свргаити могао". Па ако и данас има и бити може таких п томе еличних случајева, то је онда јасно, да и данас имају бити антиминси са светим могатима баш и на оним престолима, у које су честице мученичких моштију уложене; друкче, да и данас баш и у „гштпуно освјештаним храмовима" имају бити само „тронисани" антиминс; и да се само на таким антиминсима св. божја литурђија свршавати може, будући се не зна дан и час случаја, који би ванредну употребу антпминса потребном чинио. А таких случајева има и може доиста бити и данас: г. Ж-ћ спомиње рат, а у „Нзк'ксти оучитЕЛћное" наводе се и и други таки случајеви: сл8ж41д8 У(рек> вжествж8к! сл8жк8, цркокт* козгоритс/Л, иии и) к8()и. или инк1А ради кннм кер^-к настисА ндчнетт^, сохранни) со антУ.иинсолгк дд К03/ШТТ\ стда, и да нзмдетт*. из' цјжке и на инолгк /И'кст"к честнодпу, нд то.иже лнтГлпнгк да сокершитт* кж(стк{и8к> си8жв8, начен'К ш (И-кста, егоже нсрда преста". Кад у „потпуно освјештаном храму" не би смпо бити „тронисани" антиминс, онда би у „чину" освећења антиминса на дотичном мјесту морала бити оваква напомена: архијереј има пазити, да у онај антиминс, који има доћи у потпуно освећену цркву, не уложи честица св. моштију ; а ако храм потпупо освећен није тада освећујући антимине, има у њега честице св моштшу уложити". Па има лп у „чину" томе такове или томе сличне напомене? —- Ја „архијерејска елужбеника" немам, те поуздано не знам, има ли или нема; но сумњам, да те напомене има. Кад у „потпуно освјештаном храму" „тронисани" антиминс бити не бп смио онда би у „чину" архијерејског освећења храма (а не онога освећења, које протопрезвитер, или