Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 366

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

тијесним — невољним путем ходити. Но, љубезна браћо! Докле ћу вам говорити елово о љубави, кад ни лнгели о њој неби се довољно могли изразити. 0 боканска љубави! Тобом је срећан и пресрећан сваки човјек, који те у изобиљу при" добије, те у срце смјести и оплемени га а душу богати. Господ нам рече: да од чисше љубави ништиа бол-ег не.ма. Јер, љубав ближњему лукавство не чини; не враћа зло за зло; не допушћа опадање ни оговарање; Она и душу полаже за блпигњега свога. Оваку љубав имајмо браћо апостоговораше: јер ко огзаку љубав стече и придобије тај не презире никога, не грамзи. не ропће Не љути се, не завиди брату, који има оваку л,убав, а, не мрзи ни онога, који га љуги е уврједу му наноси. Оваку љубав имајући, и првомученик Стсфан за мучитеље своје мо.наше се Господу говорећи: Госпади. не иос.шавч им ?рјеха сего. Срећан је дакле у свему онај, који оваву л.убав има, јер таквоме сваки дан на небу награда се умножава — расте, и вјенац славе готови му се ЈБубав п Анђеле усрећава и за Бога веже те се од Бога не одлучују, јер је Бог љубав и пребива у љубавн и љубав у Богу. ЈБубав је све Сада ћемо пак — пошто смо несиремни и те покајани сматрајући се као тужни и несрећни — и о будућем, пошљедњем суду проговорити Добро је о овоме поучавати се и дан и ноћ; добро је на пошљедњи суд помишљати и нпгда незаборавл.ати на неугасими онај пламен о коме га св. Јеванђеље сиомиње. Хвалебно-духовно пјеније, нек је непрестано у устима твојим, јер, гдје се Бог слави и сиомиње ту се бјеси прогоне, а гдје су гнусне и срамне пјесме, тамо је гњев божији; гдје је занпмање у читању побоаспих и корисних књигд, тамо је весеље, спокојство и спасење, а гдје су свирке и срамна друштва, тамо је осуђење људима, а женама помор. Која је корист, каква је сласг у једном часу безумно и раскошно славити и светковати овде на земљи, а тамо се на вјеки мучити. Треба, да знамо, да нам у тај час немогу кориетитп никакве насладе, ни уживања земаљска, нпти ће у тај час моћи когод коме помоћи, но какво ко Среме буде понио, стајаће тада, очекујућн вјечно будуће осуђење, које ће изаћи нап,'. Имајући, љубезна браћо, ово на уму, живцмо бдаго-

разумно и муДро у садашњем вјеку, као што нас и апостол учи: Очистимо се од хрђавих жсља, одбацпмо дјела та.ина а обуцимо се у оружје свјетлости. (Рим. 13: 12.) Не поводимо се и не владајмо по незнабожачкој заблуди, не угледајмо се на њих, не идимо њиховим тавним путем, као што остали, невјерни народи путују. Но кчко свете тако и друге — обичне дане претпоставимо и поштујемо, помишљајући, каво, на немоћи нагае, тако и на наше немоћне ближње као : на сиротињу и спротне удовице, на странце и на оне, који су у тамницама, који су у пустињама, горама и пештерама. Свете дане штујмо не по немисленом незна божачком светковању, него божанствено, не свјески, него хришћански; не задовољавајмо срце наше непристојним друштвом срамним забавама, ни гиздама; не допуштајмо, не жудимо да уши иаше прдступне буду свиркама и срамним нјесмама; не тражимо задовољства у раскошним хаљинама ни среће у златном сјају одјеће наше; не поносимо се влашћу, пијанством и лажи. То све оставимо невјерннм и незнабошцима, који немају праву аду на спасење. Ми једнокупно, мали п велики, стари ц млади људи и жене, Хришћанске свете дане празнујмо и штујмо, кроз псалме, пјесме и пјенија духовна, уз весеље и пјенија анђелска. У томе тражпмо задовољства. срцу нашем. тијем украшавајмо душу нашу. Не дафниовим цвјетовима што је невјерничко и безбожннчкоЈ него часним и животворним крстом. оруђем спасења нашега. да се красимо и кптимо, дичпмо и хвалимо, по ријечима св. ап. Павла: Боже сачува} да се чим другим хва.шмо осим крстом Гостшда нашег И. Христа (Гал. 4. 14). Печатом животворног крсга, као оружјем Хришћанским, треоа да се знаменујемо и на челу и на прспма и по свпма удовима нашим, а у устима нек нам је вазда похвала о крсту, јер је он побједа над смрти, нада вјернима, свјетлост земљи, отвор и улазак рају, отпадницима вјере поражење. вјери утврђење, велики чувар цркве, а крштењу вјенац и похвала. Зато, Хришћани треба еваки час, дан и вријеме да га носе, знаменујући се; да га вазд а на уму имају на сваком мјеету, па бпло лијегати' или устајати, иутовати или но мору пловити' Све тјело, све удове наше знамењем животворног