Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 Б.-Х. ИС _ ■ се види Бос. Градишка и Дубица, дочека га неки звани Вилен хоџа и посјече а коња му привеже за јелу зелену. Његова родбина тражећи једва га нађе пети дан на истом мјесту ђе је и посјечен. Туј га сахране на неком мјесту, ђе му се и данас гроб познаје, а коња одријеше и одведу. Родбина- пошто је више иута нападата, од турака, одсели преко Козаре у неко село. Ово се догодило некако оног временч. кад је поп Милетић побјегао с народом у Славонију од више Козарда са многим народом и евештенством, као што наводи Мане Грбић у свом карловачком владичанству. Иза попа Стеве дође из ман. Моштанице и руконоложи се Стојан Панић родом из села Бабића више Козарца, мислећи да је боље среће него његов предходник, али се у том надању превари, јер га у вршењу свештеничке дужноети ухвати неки Дервиш ага Мамуљин из Козарца и тукућп једва га жива на молбу парохијана оставио, који је кроз неколика дана у тешким мукама своју патеничку али племениту душу испустио. Овај поп Стојан укопат је у селу Бабићи, ђе се и његова родбина копа, којих и данас има живих у том селу. Иза попа Панића дошао је из ман. Моштанице и рукоположио се неки Миладин Алексић родом из села Бабића више Козарца, али није дуго живио, јер га зла судба задеси те га уби неки човјек од племена Панића 1 ). Зашто је убијен није нознато. Сахрањен је и он у бабићско гробље. Кад је чуо у ман. моштаници Никола Лукић, да је поп Миладин умро, он се онда рукоположи и заузме исту парохију, а то је било некадо иза куге. Он је родом из села Бабића био. Служећи и вршећи дужности свештеничке преко 50 година, ухвате га зликовци турци козарачки 1858 год. и одсјеку му браду, који је потље тога још неколпке године живио трпећи зулуме турске, по том умре у својој кући селу Аџимекић м. у којој и данас унуци му постоје — живе. Он је сахрањен код гореиоменуте цркве у Аџимекић малој, код које је за његова ноповања два пута нападато на народ у збору код исге цркве. Исти народ на збору једном и другом одуппрући се зулуму турском за част, вјеру и поттење, изгинуо је у великој множини од сеиза ') У токе племену увијек нзха или падав а цу или које будалаото че-гаде.

Стр. 381

арапина слуге капепанова и његове дружпне који ј° многе још и у бахаћчу тавиицу послао, да тамо још веће муке подносе. Док се чуло да је поп Никола умро, то наступи на парохију поп Лука Милошевић из Пискавица, које се налази на путу из Козарц а у Бањулуку, али и он не оста дуго на данагањој парохији козарачкој. По свршетку једне године свог службовања ухвате га зликовци турци Јукуповићи, тако га наопако истуку и|испребијај V само што душу у њему остане, али поп Лука одмах остави парохију и отиде својој кући у Пискавице нарохију. Ова парохија козарачгса по одласку попа Луке била је бе.з свештеиика иола године, јер које гоћ познавао козарчане турке, није се хтјео примити због зулума турског. Тако оставши народ без свога свештеника, по препоруци митрополита тадашњег Диониспја заузме данашњу парохију мој отац Гавро Стојановић свештеник н парох козарачки на којој има већ 28 година како пзпује, еве трпећи некад веће некад мање зулуме турске, особито уз ову задњу буну, кад је остао с народом немогавши нарохијани од турака пребјегнути преко границе, тако и он остане вршећи свештеничку дужност све митећп зликовце којечим, само да у њег мирују, али некад то нијесу припажавали него и из пушака пуцали за њим, али његова срећа га послужи те промаши зрно а некад и аљинку му на тјелу пробије. Тако се то до окупације трпило и чемерало молећи се Богу за слободу, коју окупација донесе, па је свак миран свагђе како на п уту тако 11 у кући, под заштитом Ћесара Фрање Јосифа I. Много је народа оставши због иеких неприлика без молитве и причешћа само собом за свједочавало и потврђивало своју вјеру као н. пр. мом оцу Гаври Стојановићу приповједао неки Васо Росић старац од 80 година слуга Беј де Софтића мухамеданца у Козарцу, родом из Смољане, да је због глади дошао у Козарац у службу ђе ј е служио преко 30 год. Кад је мој отац једном уз часни пост дјецу причешчивао, дође му тај старац Васо да се и он причести, алп на питање јеси ли се лани причешћивао, одговори да има неколике годпне да није. него преклани; па ко те исновједи, и причести '? он одговори да се исповЈедо лијесци и пуи њезин поједем као при че шће. а то сам чуо од оца и матере у врховини