Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 386

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

у паради не носи дијаманте на фесу. Кад прима госте, ни пресједник сјевероамеричке републике нема мање церемонија. Свога посјетника посади уза се н,м софи, па му сам пали цигарету, којом га нуди. Пошто се службено претпоставља, да султан говори само турски и арапеки, то разговор води уз посредовање тумача, премда султан потпуно влада и француским језиком. Узнма се као султанов нашљедник његов млаћи брат Рашидефендија. Њега са жеговим харемом п двором чувају у дворцу Чичагану, као дрнсавног заточ. ника. Није му донуштено доносити ни писма. књиге или новине, а још мање може примати посјете, тако да ништа незна што бива у свијету. Кад се узме и то, да су га васпитали само дворски лижнсахани, онда се од прилике може замислити, на каквом је степену умног развитка и какав ће то да буде турски цар, — ако буде доспно до престола. Руска застава. Руски лист „Стандард" јавља да је цар Никола потписао указ, којим се мпјења; ред боја на руској застави. До сада су боје бил е поређане у водоравном правцу; бијела-плавацрвена, а у будуће бпће ред обратан: црвенанлава-бијела, — као и српска застава. Енглеска крал.ица Викторија стара је 78 год. Влада близу 60 година и тако је најстарија регенткиња у Европи. Толико ниједан енглески краљ нпје в^дао. Она и данас ужива најбоље здравље и прпврженост свога народа. Два сп(шеника Сигли Милутиновићу — Сарајлији, Чувени српски пјеспик Јован Илић из Биограда предлаже у „Бранкову колу," да се Сими Милутиновићу подигну два споменика један у Сарајву, а други у Будиму. 5 Г Сарајеву на, Горици, вели, да би требало подићи капелу, ђе би се о Тројичину дану држао спомен заслужном пјесшњу Чубри Чојковићу, Оарајлији, а у будимеким брдима да би требало ставити мраморну троугласту плочу окићену вијенцима на којој би стајале ове ријечи: „Чубри Чојковићу^ пјеснику Србијанке." Пјјво бн могли да изведу Срби сарајлије, а друго „Коло младих Срба* у Пешти. Први грб Србије. Овијех дана нађен је први грб Србије. Он постоји на једном великом округлом бакарном печату. Грб је окићен огртачем и крал^евском круном, а на њему се налазе још и грбови: !Зосне, Македоније и Браничева, а над

њима је насађен гатит краљевине Србије: бијел крст у црвеном пољу са 4 оцила. У наоколо је натпис: „/Иилош-к 0кршокичт>, /иилостик) п(рк1и КНАЗТ! Г(рП[К1Н." Но в мајдан злата. Руски листови јављај у } да су Богдановин и Лемлакин (путници) пронагали нов богат мајдан злата у Ап-Чамаку у Сибирији. Колико човјек да спава? У том погледу изда< је скоро руски љекар проф. Манасеин нека правила. Код новороћенчета ваља пазити, "да му се сан непрекида ни нехотице ни вјештачки; за првих 5—6 недјеља, дијете треба да је бут,но само по 2 сата дневно; једногодигања и двогодишња дјеца требају дневно сна 16 —18 сати ; трогодишња 15 —17 четворогодишња 15 —16 с; пет и шеет годишња 13—15 с. дневно; дјеца од 6—9 година нека спавају 10--12 сати; од 9—12 год 8—10 сати дневно. У ирелазно доба кад се дјеца развијају у младиће и дјевојке, нека се сан нелито продужи, али га при крају и опет треба скратитн 7—9 с. дневно. Послије овог доба, нека се с.чн ограничи дневно 6 - 8 с. ЈБуди зрелији (од 1'545 год.) могу се по нужди задовољити са сном од 5—7 сати; али само уз потпуно ддравље. Код старијих људи треба да се сан управља по слабости и немоћи старачкој, али ипак не морају дузие спавати од 10 с. на дан. Спава ли човјек одвећ дуго, слаби му и тијело и дух. — Вјештачка сресшва за успављивање, несмију се ниитито уиотребљаваши Молбенице цару поднешене дијеле се у три категорије и то према томе: јесу ли добпле превишњу сигнатуру или су пропраћеНе са ознаком: „Аћ 1гарега1;оге е<; ге^е" или приспјеиају из краљевске канцеларије без икакве ознаке. Превигања сегнатура значи, да се молба има подврћи подробном испитивању, те у погледу исте у сваком случају поднијети предлиаи ЈБеговом Величанству. Ознака „Аћ ЈгарегаЈоге е{ гс^е" обвезује министра, да тачно испита садржај молбе и овлагаћује га, да је сам ријеши и изради превишњу одлуку. Но и оне молбе, које се поврате без превишње одлуке, несматрају се одбијеним, јер за ове воде извпде власти, и у неким случајевима подносе предлог Његовом Величансгву. Руски цар пропутовао је Аустрпју, Нземачку и Енглеску и 24. Септембра о. г. стигао у престолни град Франнуске реиублике —■ Париз. У Француској је дочек руеког царског цара би