Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 388

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

Угарској и краљевини Србнји. Изнијеће око 12 штампаних табака и отаје у претплати 80 новч. Претплата се шаље писцу у Нови Сад. Рашко призренска Митрополија, и национално-културна Мисвјакраљевине Србије у Старој Орбији и Маћедонији. Написао Архимандрит Н. ДучиИ Биоград државна Штампарија краљевине Србије 1896. — Цијена х /з динара (25. новчића). Сточарство- I. дио. Лознавање и неговање тијела наших домаИих животиња , за ниже пољопривриједне гпколе у краљевини Србији са 35 слика у тексту, Израдио Владимир Ђорђевић, наставник ратарске школе. Књигу је издало Минис тарст во народне привреде. Величина је 8 0 стр I—IV и 1 —121. Цијена? Турски женски лист. У Цариграду, под уредништвом Хабдул-Лаки Хамид бега, излази лист „Халмара Максоне" (женски преглед) за женске, на коме, веле, раде 15 туркиња као сараднице. Босна и Херцеговнна на !Ииленијској изложби у Будишешти. Под тијем насловом примили смо V истини знамениту књигу, издање Бос.-Хер.изложонога уреда зе.маљске Владг. Књига је штамиапа латиницом п ћирилицом упоредо на финој ха.]ггмји и пзноси преко 20 табака велике осмине осим увода (I—ХХ1Ј.) и оглаеа. — Под отгАим дјелом изложено је: рударство, сађење н произвађањс дувана, пољонривведа, умјетнички занати, графичке умјетности, штудије и слике, кућевна индустрија, школе, градитељство, средишна казниона у Зеници, павиљон шумарства, босанска кућа, чаршија н босан. кавана, Босанско-Херцеговачке жел.езнице. Шпецијалнп кашалог садржи: Рударство, дуванску управу, пољопривреду, умјеттшчке занате, штампарске умјетности и елике, кућну индустрију, оружје, одијело и накит, школе, грађевинство, цент. казнионицу зеничку,

имена индустриЈалних приватних изложитеља, Зосанске дућане, шумарство, лов и риболов, босанску кућу и босан. кавану. Вриједви и хвале достојни изложбенн уред наше земаљске владе изнио нам је подробно у тој књизи све, с чим се и наша земља поноси пред страним свијетом, па чак ставља и нама домаћима пред очи оно, чим се занимамо и шта све у својој домовини имамо, — што многи од нас досад чак ни знао није. Хвала вриједном одбору и његовом симпатичном Управител.у и савјетнику владином госп. Кости Херману на уложеном труду и толикој пажњи! IV К0Л0, књига сриске књижевне задруге за 1895. г. примили смо. У томе колу књиге су ове: Басне Доситија ОбрадовиЛа свеска1. Написао Андра Нпколић Друга Нјеванија Змаји Ј. ЈовановиЛа св. I. написао Милутин К. Драгутиновић, Низ старијих прииовједака, написао Андра Гавриловић. Тамо амо по Истаоку св. II. црте дра. Милана Јовановића. Бијесни Роландо св. I. превод Драгише Станојевића. Таршиф и шврдигуа превели; Јован Ђорђевић и др. Владан Ђорђевић. Из науке о свјстлосши папнсао 1оорђе М. Станојевић (са сликама). I. и VI. књига стоји 2, а све остале по • > динара (за све 10 дин.). Задруга је у г прошлој години имала <5410 чланова. VI. коло књига за ову годину биће до I. Децембр* готово и о Божићу разаслаће се члаповима. — Ко оће да до лијепе и краспе збирке књига дође уз јевтину цијену, нека норучи све досад издате књиге, па ће имати лијепу п корнсну забаву.

Једва једном! 9. октобра о. г. између тројице кандидата^ изабрала је цприградска патријаршија за Дабро-босанског мишротлита Високоттреос.веНеног госипдина Николу МанДИ &а, као што „Цариградскп Гласник" јавља. — Срећно!

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.