Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

В.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 397

треба да се осећа у сваком делу и забави хришћанина. Св. Писмо нигде не устаје протнв каквога појединога вида забаве, нити шта више против јаввих позоришта' ::оја су битисала у оне дане; јер ап. Павле' очевидно је, не једном је видео борбу у бегању или трчању, јер често повајмљује отуда приче ради објашњења наравствених истина „Гон>* Ж1, аш,« и постигнВ зддиаа 1Је«) здБмкджјгк П Р ( А НААЖ{ постиралс а" (филип. Ш. 12—13) — ето примера, који је без престанка одушевљавао Апостола у току његовог многотруднога живота, који га не остави и пред смрт, кад је обазревши се на пут живо та, који је прешао, писао ка Тимотеју: ,,поА ВИГ0 ' МГк Двкру/И-к подвизахсА, течжЈб скончах-к, к*кр8 СОЕЛГОДО^, Проч« 8ки) сокл>0даетсА лж-к в^кнецт* прлкду, егоже козддст-к <ми Господк (2 Тим. IV, 7, 8). Говорећи тако, он је, очевидно је, гледао минули живот свој у угледу тркалишта, а себе у угледу победитеља, који је достигао цИ.љ опкладе, кога чека лаворов венац. На тај начин забаве саме по себе нису грешне, него оне добијају ову или ону наравствену цену и значење, кад се стављају у свезу са свим животом и владањем човека. Но њих је потребно гледати са више тачке гледишта. Но на који начин тежња ка наслади, уса^ена у природу човека, може довести ка духовном и телесном његовом благостању? Ево питање, које пастир неможе оставити и не решеним за себе и за своју паству. У решењу тога питања, без сумње је, да мора бити одељено важно место 'ради личне слободе и избора. Нико не може прописивати уживања другима. Ја могу да не поднесем никаквога задовољства у забавама свога суседа, а он, обратно, у мојима. Једном се вшпе допада возити се на коли, него ићи лађом, другоме — обратно, Заточник, живећи

озбиљно, свим бићем својим улази у област религиозних размишљања, и сваки други, нижи облик духовних наслад&, нема за њега ни најмање привлачности, — а у то исто време на исти начин и шта впше најоштроумнији богослов налази свој одмор код тесарскога стола, у дељању дрва и другим телесним вежбањима. А други налази највећу насладу, кад седи на жарком летњем дану под ладовитим дрветима прп обали реке или језера и прати покрете таласа и пеца рибу. У суђењу о тим предметима треба да је остављено на вољу нека слобода како пастви, тако и свештеницима Црква нема права да се пача у све падробности појединог, свакидањег живота појединих лица и породица; у противном случају црква би се јавила као инквизиција и власт њена претворила би се у несносну тиранцију. А ако се каква забава може показати штетном усљед злоупотребљавања од њега, то у таковом случају тешко је праведно забранити у опште ужнвање од ње. Дужност је пастира свагда стајати на темељитој тачки гледишта и у слободи савести. Паметне забаве у породичном кругу, нису свагда спокојнога и духовнога карактера, као на пример играње и веселе игре, могу одстранити у младићима тежњу ка побудама много више опаснима; а одстрањење,на примјер, у одношају трезвености, ишчупавши у зачетку прве клице порока, има више силе, него права забрава. Тертулијан је учио, да постоји међу материјом и духомпотпуно непријатељство и противност и да је душа затворена у тело, као у тврђаву; и овде лежи извор све његове лажне филозофије. Манихејство слично тертулијановом учењу, у потаји лежи у основи религиозних погледа миогих од његових данашњих присталица, који у полемици с материјализмом сами навеш«