Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 406

В.-Х. источнш

Св: 11

пада благодат, о Господе мој! — тада би показао благоутробнје своје, као што св на другима показао праву осуду, који Те од мене мање наљутише. Но Ти си Господе показао на мени дарежљивост милости Твоје и ја да се обратим пошље и да те разљутим пошље, — код толике Твоје доброте; не остави ме више ни за један гријех. Ако сам у прошлости и био премного слијеп, —- љутећи ону благост неисказану и непостигнуту, којој пристоји од свијех гријехб, љубав и побожност, буди ми на помоћи, да погазим оно, што учиних. Самовољство баци ћу — ради велике моје користи, да постигнем блаженство. А, Ти, о Беже мој! као што си досада чинио милости својом самном грјешпим, тако и до краја шаљи силу Твоју, против моме гријеху, — погуби га и уншнти, не толико као моје зло, него толико као зло свога непријатеља, противника и ^авола свога срца, да се тако сачувам од проклетог зла — гријеха и муке, да Ти могу доћи да пјевам на небесима најсветије име Твоје у све вјекове вјакова. Нека тако буде! V. У Четвртак. I. Дуг за гријех учињени. Добро знај, да неисказани дуг примаш на се од Бога. када учиниш смртни гријех. С једне стране Божија правда захтјева, да платиш и виче: „ Пла&ај шшо си ми дужан!" С друге стране: „Ко може исилашити дуг, када засшари?" Ако би се шћели саставити и сви свети уједно с молитвама својима; ако би и сви анђели шћели саћи са својом љубављу; ако би и сама Мати Божија шћела у замјену дати сва своја достојанства и сва добра и срдачна дјела, не би могли уништити и очистити ни једног смртног гријеха.

Још замисли! Да је Бог свемогућни најсилнијом својом ријечи створио из ништа свијет; ако би тијем Божанственим гласом својим створио друге свјетове — толику множину, колико има у морима нијеска, и када би их напунио све светим душама, па ако би и једна душа од њих превазишла најсветију царицу светијех •— најблаженију Дјеву, ипак ни једна неби могла учннити довољно срдачнијех и добријех дјела за један смртни гријех.. Ово је истинито учење свијех светијех отаца, учитеља и богослова, а ово говорим само, да приложим једну потврду за истину. Ако би све свете душе шћеле безбројне хиљаде вјекова облачити се у покајничке хаљине; ако би чиниле поклоне; ако би постиле; ако би се мучиле; ако би своје дамаре резали да им крви нестаје и метали себе на запаљеље ломаче; — сва ова дјела ако су и великог поштовања достојна, опет када би се метла на мјерило Божије правде, неби претегла толико, колико би претегао смртни гријех. Нека ти не буде ово невјероватно, јер сва ова блага дјела — ако су и прилична величанству Божијем, неисказано су мања, кад би их сравнили -према Богу и према величанству Н>егову> била би као „иш-м;" осим да Бог буде презрен од свијех створења (која су дужна имати према Њему љубав и чинити му неисказанопоштовање,)ондаби се оно ,, нигиша" промијенило у „ велико ," и ако таква ствар која је неописано противна величанству ГБегову и благом дјелу његовом. Да краће речем: „Гријех је једна неирегледна величина, која вуче за собом неисказана зла, и толики