Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 407

је бездан од зала, да св не може очистити ничијом иобожногиЛу ■— свијех славорења." 2. Христос пла-ћа овај дуг. Видиш, да је теби бидо немогуће исплатити овај неописани дуг, па је дошао Господ твој, да за тебе плати. Постаде човјек ради велике доброте, да за твој гријех исплати дуг и за нсплаћинање би жртва. Но Христос само једним уздахом — ако би шћео уздахнути на небеса, могао би тај дуг исплатити. Али да покаже мржњу према гријеху и да учини, да и ти познахп тегобу зала, извоље примите на се толике унутарње и спољашње биједе — и нема разума, који би их могао постићи нити ријечи ,којнма би се могте исказати! — Ко може изрећи велика страдања Христова, који пострада ради наптег гријеха? Дознајемо из словесне цркве наше (из Еванђеља) да је страдање п смрт Христова љућа и тежа, него муке и смрт свију људи! П2>во дакле, Он пострада од свијех дјелова земаљскијех; од свештеника и старјеншна, који тражаху смрт ЕВагову; од књижевника и законодаваца пострада, који свагда клеветаху ријечи његоке; пострада од фариееја, који бијаху старци јеврејски; пострада од појника, који га бнше, смијаше му се и ругаху, а најпошље га разапеше између двазликовца: нострада од жена, међу њима би једна слушкиња, која уплаши апостола Петра, па учини да се одрече Христа; пострада од апостола, Јуда га продаде, Петар га се одрече, а остали апостоли оставише га сама у рукама нечистијех и поб)егоше од Њега. пострада од кнежева и царева, Пилат рече ? да га разаххну, а Ирод му се наруга; и сви од нечистог рода јудејског смирише се, кад чуше, да Га могу мучнти; пострада и од народа, пошто им у руко би предан, да Га разапну.

Друго: страдање Христово и смрт била је тежа и мучнија од свијех страдања и смртп свијех људи, пошто сва чувства, сви дјелови Његови трпљаху неисказане муке иневоље. И сваки дио и свако чувство имало је своје муке. СтрадашеМу глава од трнова вијенца, који Му 72 (седамдесет и двије) ране учини; страдаху очи које нечисти покриваху — смијући се, ругајући се и говорећи: „Погоди нам Спаситељу, ко те ударио?! а Страдаху уши слушајући хуле и непоштену досаду; страдаху уста, када Га жучи и сирћетом напојише; страдаше сво лице од шамара, пљувања и бнјења, које подноси Христос ради дуга људскога; страдаху руке и ноге, које са четири гвоздена клинца бијаху нриковане за крст; сградаше свето Бзегово ребро, када један од војника прободе га; страдаше и сво тијело Христово, када висаше три сата на крсту, х оло и хиљадама рана изгрђено, туга и страх обузимаше Христа, ради крста и смрти и жалосно говораше: „Тужнија ми је дугаа од смрти/'' Додај овоме и унутрашња страдања и муке Христове несравњено теже, које је имао на срцу своме, па их измјери с мјером љубави, коју је имао према Оцу а и с мјером мржње, коју је имао према гријеху. Неки црквени учитељи пишу; „Христос иострада толико, колико је требало да, се муче — од године на годину у овом животу сви гргцехови свјетски од ирошлости, садашњоспш и будуКиосши , и т. д. И ако је ово истинито, ко ће разумом постићи страдахве његово? Коће да измјери дубину сградања Н>егова? Стога неки пророхс, који виђе Његову слику, незнаЈјаше сам, како да јој да друго име, осим једно непрех\зедно море, које нема приста-