Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 421

шује тајну, него свештеник тешко и смртно гријеши и подвргава се свргнућу са свештеничке службе. Када пак свештеник у принашању св. дарова иде проекомидији говорећц ове ријечи: измд! крбк и кодД ј не улије мало воде, јогп пак по освећењу св. тајне у своје вријеме, када ставља у св. путир дио св. аганца, ако не улије мало топле воде, или мјесто топле улије хладну, гријеши смртно, као пријеступник св. предања. Уливајућ пак воду, при принашању св. дарова, или пошто се сврши исто у путир, треба пазити веома помњиво, да се не измијени онак укус, који је вину својствен у водин кус, јер тајна на таквом вину, које се претворило у водни окус не свршује се, и онај, који тако служи тешко и смртно гријеши 1 ). 0 случајевима, који се могу десити, за вријеме службе св. литурђије, у тварима, у свршавању и служитељима. У твари тијела Христова, бива хљеба може ее дес.ити слиједеће: Ако свештеник служећи прије освећења позна, да је хљеб на пријестолу на дискосу, за освећење назначени и постављени, много престојао или из каквог жатног сјемења илц мало у квас дошао или прнјесан, тада свггелко мора уклонити тај хљеб и узети Други свјежи и чисти пшенични, и да над њим тихо говори: В -ћ којпоЧ Друга твар, која се употребљује при тајни јевха ристије јест виво чисто виноградко; јер је на правом вино грацком вину свршио тзјну јеихиристије сам Христос Спаситељ. Давши ученицима својима чашу и казавши им: п1ит( отг и(а к (и : па ео егтк крок^ уиоа иоклго з»(к■^тл, он је непосредно придодао: Г/Гиголи ж; кл.иг, ако н ( ИЛЈАЛ1-К ПНТИ ОТНМН^ ОТк »ГО И/10Д»1 ЛО3НЛГО, ДО ДН! ТОГО, егдл е 11110 ( К|1 ,ИМ НО КО 1((1р [ТК1И Отцн лтоего [Мат. XXVI. 26—29]. И у Налестинч се обично употрегљавало красно винограцко вино [Бит. XIЈХ. 11; Втор. XXXII. 14] и на таквом напокон вину свршио је тајну .сам Госиод Исус Христос. За то и- црква већ од давна употребљава за јевхаристију красно винограцко вино толвко више, што оно својим видом изображава за чувствене очи крв Христову. То вино које је назначено за јевхарисгију, као и хљеб, мора да буде чисто колвко је већма могуће, јер тога захтијева узвишеност и светост тајне. Ну данас на жалост по многим црквама не пази се на то, не гледа се нијсдно евојство вина него се употребљује онако ча божју како народ принесе. За то нек се свештеници мало боље побрину и осврћу на горе речено, знајућ. да им све то на души леж:: п да на осуду своју пију, јер варају цркву — народ. Вино треба, да буде мало растворено кодок) за то што: а). и Христос, како свједочи предање, [Пост. Апост. VIII, 12] нри установљењу јевхаристије употребио је впно растворено водом, као што се особито и употребљавало у Јудеји.

л1инин1! Г ојподл Богл, 2 ) и све остало што припада принашању истог што се тиче св, агнца треба обично, да извади агнец 5 ) и пошто га је поставио на св. диское, да истп жртвује и пробада. И тако с онога мјеста, на којем је пред освећењем престао, треба да почне и да освети, те тако обичво службу сврши. Ако пак то увиди пред изречењем божествених ријечи, треба да започне од молитве: О-к гид1н и,ик1 еллжжнм / ии (идд/ии 4 ) понављајући ју и тако да сршује све по реду. Овако дакле ради, ако се послије приноси пред великим ходом, или по ходу на макар какви начин не нађе агнец на дискосу било каквим чудом или га изјели и однијели миши или испао, те се никако не може наћи. Акј пак по освећењу овако што опази, треба. исто да ради онако како се пређе казало: узев просфору другу пшеннчну свјежу и изре| § вши над њом све што припада принашању, треба да извади агнец и да започне од молитве ■к (Н/пи Е.мжмнм/Ш! (илд/ии те по обичају освети и елужбу сврши. Први агнец послије причешћа божественим тијелом и крвљу или пак на жртвенику са остацима божествене тајне пошто тамо однесе, мора употребит. Ако пак при еамом причешћу употребивши честицу ко опази, треба да се влада по ономе што је пређе написано, бива, да узме свјежу пшеничну просфору, па пошто прочита над њом и сврши све, што захтијева принагаање дарова, да узме агнец, закоље га и прободе и заночне од овога мјеста: к-к нгсжј п ^ длн ^ киклин, 6 ) те да 2 )Види чин (кжи^жна лГГрурпн или проскомидиј у и.том службенику. 8 ) Агнец (јагн.е) називље се четверокутно парче, за то што он до освећења свога преставља Ис. Христа као што га је у Ст. завјету престављало пасхално јагње, кпје је било његов преобраз; за. то и сликају Исуса Христа под символом јагњета. 4 ) Ова молитва находи се у ли-гурђији св. Јокана ЗлатОустог и Василија Великог одма послије: !КАтг ( Катђ (катт, и т. д. 5 ) у (/1/чх нои1,к, кт1 |110;г.! пјндлнт, енк(1ш! (1 Кор. XI. 23) са свима дванајест ученицима дође Ис.ус у Јерусалимску горницу (соба гдје јр свршио тајну), ко.ја је била приправу љена како је сам хгио. Ту сједе за трнезу са ученицима својима и иријс свега счршака старозавјетну пасху (Дука XXII. 15); затим умива ноге ученицима учећи их дмирености и узајамној љубмви Јокан ХПГ. 3—15); затим казује им онет о својим страстпма, које се приблужују и самога предапца (М.чт. XXVI 21—25. Лука XXII. 1(»- т 27) и иаиокон установљује тајну јевхаристије и т. д.