Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 390

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

ЕБегово Високопреосвештенство митрополит Маидић није овој земљи и народу стран ни туЈјин. Он је више година пробавио ме!;у овијем народом као митјзополит Зворничко-тузланскн, а уз босанско-херцеговачки устанак примао је, потпомагао и заклањао наше бјегунце као браћу своју, с тога се ми као познаници и предусретамо и, Високопреосвећени господин долази ме^у своје: сроднике, земљаке, штоватеље, пријатеље и познате. Па у колико господин митрополит све то лијепо и од прије познаје, у толико ће му бити облакшан и његов архипастирски рад на терану, на коме сад промислом Божијим отпочшве радити. Његова сирема и опробано искуство, љубав према св. иравославној цркви и народу, мушка одважност и добро здравље; а, с друге стране^ и љубав свега свештенства и народа, којом га свагсо жељно исчекиваше уз припомоћ божију, да ће му снаге, да лако узмогне подносити терете високе архијерејске дужности.

Митрополит Мандић родио се у Горњем Грачацу. По рукоположењу буде постављен за учитеља у богословском семинару и послије 5 година дође за свештеника у Грачац (Лики), а затим у Госпић, гдје постане протом и ту остане све до 1891. године. Пошто- обудови, прими калу]јерски постриг и постане архимандритом манастира Гомирја. Био је више година члан конзисторије а у више маха и послаником на српском народно-црквеном сабору, а у години 1892, и на угарском, као делегат хрватско-земаљ. сабора. У браку је имао и троје дјеце, коју је тако^е изгубио. Зворничко-тузланским митрополитом постао је у прољеће 1892 х ). Праведан, добар, искрен, симпатичан и у свему узор примјерна свештеника и архијереја, стекао је Високопреосвећени госиодин митрополит Мандић љубав народну и симпатије власти, што га је све и доведо до тако високог положаја, кога је и заслужио. Именовањем тако подесне личности за Дабро-босанског митрополита, нама је православним Србима у овој земљи дат поновно знак милости и благоволења од стране Нзегова ц. и кр, Величанства и високих му власти, на чему остајемо вјечно захвалношћу обвезани. Полажући наде љепшој будућности и све товећем напретку црквеног нам живота, поздрављамо те владико свети са искреном добродошлицом: испола ети деспота!

*) Опширно о ЈКивоту и дјелима Високопреосвећеног митрополита читај IX. свеску „Источника" од 1892. стр. 429—455.