Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 426

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Високопреосвештени је по обичају благословио [ св. десницом присутне, а клир је одпојо „исполаети деспота". Изишло је Њ. В. преосвештенство пред цркву, народ је опет приступао св. десници своме архидијелезану. Ту је Њ. В. преосвештенство поучило присутни народ, од прилике овијем ријечима; „Драги народе! Врло мп је драго што међу вама влада оно сјеме, које сам ја међу вама преклани каноничном посјетом посијао, т. ј. слогу, мир и љубав, те сте у тој слози, миру и љубави, сазидали оваки благољепни храм божи. — Захвалите Богу, што сте зкиви и здрави ви са вашим домаћим. — Дужни сте свагда у потпуној вјерности, молити се Богу, за здравље Његовог Величанства нашега ослободиоца, цремилостивог цара и краља Франца Јосифа I., који преко високе земаљске владе за Босну и Херцеговину, као миле свију нас вјерни подајника мајке, очинску бригу о нама води, те нас овако усрећава и жеље нам испуњава". 31. августа, послије одслужене јутрење, благоизвољело је Њ. В. преосвештенство са при- > сутним свештенсгвом пречасном протом Јовановићем, Рпстом Крстићем, парохом пазарићким, Николом Којом, парохом Калиновачкпм, Стефаном Шиниковићем, парохом бјело-пољским, Васом Меданом, парохом габелским и Стефаном Правицом својим тајником и ђаконом освештати црквене утвари, одјејанија. сасуде, неколике иконице и звоно (које је дошло из Тријеста у Коњиц 29. августа о. г). У суботу у вечер т. ј. 31 августа у очи недеље, у седам сати зазвони на вечерњу, (бидо је и бденије), на којој је његово Високопреосвештенство чинодјејитвовало са свештенством. Било је осветљење црквеније прозора, славолука, оружничке постаје, кула и чардака беговскије Аџовића и Агића, по висовпма и бреговима огромне ватре пламтијаху, а по пољу небројне машале, би рекао, да све у пламену гори, цијелу ноћ до ране зоре. Милина је било гледати, како млади момци, ђевојке и снаше у колу играју, а међу њима тамбураш уз тамбуру српске пјесме попијева. Онамо опет.. гуслар мећу средовјечним људима у стиховима историју српску прпча, те га слушају. Ста])е баке, и ђедовп, држећи своје тојажице у рукама подупирући се на њи, често пута низ образ оборе сузу радосницу, ђе су

дочекали оно, што су и њихови прађедови желили а нису нигда мислили дочекати ни доживити: свети храм божи и милозвучно звоно, под кулам и чардацима бега Аџовића и Агића. Мехмедбег Аџовић и Занм бег (Зајко) Агић, врло су своју уљудност у дочеку при овој свечаности указали. Они су за своје породице оставили само по једну собу, а остале су са свим намјештајеи и простирком издали странијем гостима, саодличном вечером, ручком и кафом, без икакве награде за то. Ејвала им као својој једнокрвној браћи. У неђељу 1. септембра у девет сати изјутра, започело је Његово Високопреосвештенство освештавати цркву са пет поменутијех свештеника и ђаконом, које је трајало са божеетвеном литурђијом до дванест сати. При светој литурђији поучило је Њ. В преосвештенство присутни народ красном и дугом бесједом. Од слушаоца ријетко је остао који, да није сузу низ образ пустио. По свршетку службе божије није се могло одморити Њ. В. преосвештенство од многог на" рода, који се трпаше један преко другога, који ће прпје цјеливати часни крст и св. десницу, да га светом водом покропи и благослови. У један сат послије подне, скинуло је Њ. Виоокопреосвештенство са себеархијерејску одјећу и сјело за приуготовљен објед, који је био на црквеној ливади, под нарочнтим зато направљенпм ладником. За објед су, уз Њ. В. преосвештенсво сјели сва г. г. свештеници, изасланици котарског уреда, г. Врдољек, Б. Петровић, управитељ бјелимићке изпоставе г. Раих и остале господе, у све 68 особа. При обједу, подигло је Његово Високопреосвештенство чашу у здравље Њег. Величанства, желећи му здравље и дугп живот, уз бурно клицање живио! метцима из топа и звонење звона, за тијем су биле многе здравнце; као за њнхове цреузвишености, г. г. минпстра Калаја, барона Апела, барона Кучеру и за барона Бенка. У четири сата послије подне, исти дан, зазвони на вечерњу. По свршетку вечерње опет је народ пред црквеним вратима приступао десници свога архипастира да ји благослови, тако је благосивајућији све до мрклога мрака са народом разговарао, храбрећи ји у вјери православној и народностп српској — и т. д.