Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

Друштвени и нородични иоложај пастира не може се одржатп, као гато треба, без заатнпх расхода, и нроста п])аведност захтева, да се рад његов плађа, као и рад свакога другога, ко служп друштву. Кад је црква Христова иозвана да извргаује своју впсоку светску мисију кроз своје иастире, то носљедњи уистину треба да буду угледом добротворства за своју паству и да покажу на себи, у колико им дсзво.вавају средства, сву впсину н величипу те врлиие. Св. апостол Па вле учи: „кгл\ сказа^к валгц Таки> тлкад (Сври

тр8ждак>ш,к1<исА подокастћ застбпатн НЕ/иоиџшА по.иинатн жј слоко Госиода Ис8сл, Такш сдмт* рече: влаже и-ке естк идче длатн, иежелн прпшатн" (Дел. ап. XX, 35). Та околност, да се међу пастирима налази л>уди великодушни, који, не пазећи у опште на своја оскудна средства, не само чине све могуће за одржавање општега благостања своје пасгве, него пружају руку помоћи н свакоме, којп просп и тражи, служи за велико узвишење пастирске службе у очима друштва и свега народа, шта више у очима нновераца и неверника. .е се )

Весједа у недјељу светпх ј У данашњу недељу правоелавна црква, помињући о светим цраоцима и оцима по телу Гоепода нашега Исуса Христа, одредила је еа недељном службом сјединити међу осталнјем службу Данилу пророку и еветим трима отроцима: Ананији, Азарији и Масаилу. Ови свети мужеви не пазећи на своју младост показаше непоколебиму тврдоћу вјере и надежде у иетини тога Бога, ма да су у туђој земљи и гоњени били што саблазнима, што пријетњама. То су били мученипи за вјеру старога завјета. У тропару о еветим трима отроцима ПОЈИ св, да онц ко нгточннц -4 пдд/шн(, акш нл код^ Кноко!Н1'а, рлдоки^&А, а о Данилу пророку говори се, да он Лкком-к пжтмрг, ако окц .мтг аклашна. Нека вам не буде дуго, браћо, да саслушате свештену историју о споменутим вјерним мужевиМа. Пророк Данило и три отрока родише се у кољену Јудином, из којега произлазише цареви и кнежеви и из којега требаше да се роди ХрпстоЈ. Они бјеху још дјеца, кад их Вавилонскп цар Новуходоносор, заузевши свети град Јерусалим, одведа у своју земл>у као робл^е. Пошто онп произлазише пз знаменитог рода, то их цар узе у свој двор, васпита их и увјерпвши се о њиховој мудрости, правди и честитости,

раотаца о трима отроцима. Данила ностави главним началником вавилонеке областн, а три отрока његовим помоћницима, назвавши их другим именима, Данпла — Валтазаром. а три отрока — Садрах, Мисах и Авденаго. Навукодоносор бјеше идолопоклоник и у осамнаестој години свога царовања измисли слити нов лик и, метнувши га на пољу Дури, изда заповијест, да се сви поданици клањају томе лику као Богу, а ак'о му се ко не поклони биће бачен у зажарену пећ. Кад му се поклонише све велможе и госпоштпна, — трп отрока Ананија, Азарија и Мисаило, не хтједоше савити кољена своја пред ликом, опомпњући се тврдо заповијести, да еднно.и^ подоктт-к клднатша, и ријешише се прије умријети, него извргаити безбожну, бсзумну заиовијест мучитеља злочестивога. Јавише о томе цару и он се тако разгњевио на отроке због непослушности, да је заповједпо зажарити пећ огњену еедам пута Јаче од обичнога. јер и они бјеху сажеженп, који извршиваху цареву заповијест. Заповједивши везане отроке бацити у пећ, сам бар пз далека гледаше тамо. И шта бп ? Господ их спасе, пославши им свога Анђела, коти уништи жесгоку силу огња, претворивши га у росу, која, хлади, и безбожни мучитељ чу ондје, не уздах и вапај, него пјесму