Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 16

б.-х . иеточиик

Св. 1

своје савјести, да сам поклањао пазкње његовим љубазним опоменама п поукама, да сам сачувао своју невиност и остао вијеран своме позиву? Како да нијесу разумљиве, праведне и сходне све заповједи Божпје и, како неби сретан био, да сам их испуњаво? ЈЈепроцјењива љубав наспрам највећег бића, спокојство своје савјести, духовни мнр, свијест о својој пскрености, поштовање и љубав свију правих и поштених, сигурна нада на вјечно блаженство усрећили би све моје дане, засладили горчину овог живота, олакшали све муке и патње његове и излили божанствену радост и сласт у моју душу. IIод окриљем небеског оца могу мирно живити и псд сјенком његових крила немам се бојати какве несреће и какве оскудице. И то блаженство жртвовао сам сујетном задовољству гријеха. Умакао сам испод благе управе свога створигеља и доброчинитеља и сад стојим под страшном области најсрамотнијих и најшкодљивијих страсти. Све снаге духа мога су ослабиле; растројство и противусловље поремећују моју душу, зло ми се претворило у другу природу, те се не осјећам толико јак, да га побј^дим и опет стечем своју изгубљену слободу. Бог је сакрио испред мене своје милостиво лице, на се сам натоварио Нзегово незадовољство и живим у најжалоснијем растојању од Нзега. А шта ћу, ако ме смрт затече у овоме стан^, те се узморам показати пред судцем свих живих и мртвих? Како би могао издржати његов поглед? Како бпх могао оправдатп пред свезнајућим хотимичне, толпко пута опетоване преступе његових закона и јоште своју незахвалност и своју невјерност наспрам Бзега. Камо среће, да нијесам нигда згрјешио, да нијесам нигда заборавио свога оца и свога избавит^љг и да сам га се свагда бојао Ко ће ме сада избавити из ове биједе и невоље? Камо ћу наћи помоћи и спаса? Но, примјети спаса жељни грешник, непреост.чје ли никакве наде? Нема ли срества, каке бих се отео заслуженој казни и постао блажен ? Некажели свето писмо, да је Господ милосрдан, устрпљив и пун доброте, да не презир? страшљиво срце, да невољника и онога, који се боји његове ријечи, милостиво гледа? Не учи ли ме евангелије, да је поклонио свога сина људима за спаситеља и да ће њега ради све оне, који у

Њега вјерују и елушају га, опет пригрлити као своју дј ецу ? Можда ће се смиловати на ме, ако паднем ничице пред Њим и обратим Му се са свег срца. Не, моја је нево.т>а превелика а опаеност, у којој лебдим, саевим је очевидна, као да имам ма што год пропустити, што би ме могло ослободити од невоље а отргнути од опасности, тако ће скрушенп грјешник озбиљним и непрестаним размишљањем доћи на чврсту одлугеу, коју ми можемо проматрати као трећи степен његовог обраћања. 3) Блудни син прихватио је, како наше свето евангелије вели, ову намјеру; устаћу и идем оцу мојему, па ћу мурећи; оче, сагрјеших и небу и теби, и већ нијесам достојан назватл се син твој; прими ме као једног од своијех најамника. То је једино срество, којии ћу се без одлагања послужити, да избјегнем пропасти, прије него буде касно. Ово мало снаге, што имам, упо. требићу на то, да се уклоним од мрачне пропасти, што се отвзра подамном. Незнатно отезање могло би смртно бити по ме. а да достигнем своју лакоумно изгубљену срећу, то би ми имало бити једино старање. Ма колика да је срамота и сметња чим ће ме казнити савјеет мојих будалаштина и поглед на мог увријеђеног оца; ма како осјетљиви били мојој охолости и мојој таштинп праведни укори, које од њега очекујем; ма колико муке и самоодрицања мораиспрва стати, да одклошгм своје зле навпке и да задовољим својим занемарепим дужност чма; ипак несмије ме ништа препријечити, да се повратим ономе, кога сам на непромишљен начин оставио и код њега могу помоћи наћн, јер само је он кадар притећи ми сада у помоћ. Пашћу нпчице пред њи^; његове укоре предусрешћу понизним и слободним признањ^м својих преступака и погрјешака; и мјесто помпшљања на изговоре и правдања, сам ћу се осудити и препустити сасвим његовој власти. Није то строг. неумољив господар; то је милостив и њежан отац, ког' сам оставио. Зашто се небн могао син у оца поуздати? Да, његово сопствено срце говориће за ме кукавника, он ће ми указати милосрђе а то ме мора потакнути, да му посвједочим своју захвалност вољном и вјерном послушности, и да с е