Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 24
Б.-Х. ИСТОЧНКИК
Св. 1
ревине. Ликинију, који је био незнабожац, не би право, да Константин заузима прво мјесто, а заборави на доброчинства Константинова, који му је дао своју сестру Костанцију за жену и уступио му као зеТу скоро половину царства и дао му је право, да може имати власт у свему царству као и он. Свему овоме радио је Ликиније на супрот, те се завади с Константином и спреми војску Битка буде 8. октобра 314. год. и Ликинпјева војека буде потучена код Цибалаза близу Винковаца, у Славонији данашњој, те мораде да устуии Константину крајеве: Илирију, Панонију и Грчку, а остану њему у властп неколика предјела у Азији. Ликиније у Азији почне прогонити и убијати Хришћане у свом подручју и цркве рушити и затварати. Бзегов поступак није био по вољи Константину, те ушљед тога заметне се нов бој. Константин окружен Хришћанима и праћен молитвама хришћанских свештеника, пође на бојиште под знаком крста, који му је као побједоносни још у борби против Макеентија са неба показан. Ликиније пође у друштву са незнабожачкијем жречевима и врачарима, који су му прорицали, да ће Константина побједити, но ЛикиНије буде 18. септембра. 324. год. код Једренета са свијем потучен и у Солуну убијен, те тако Конетантин постане самодржац нростране царевине римске.
Док је цар Константпн водио рат са непријатељима, његова мати, благочестива Јелена, која је вјеру Христову поштовала, знала је, да је у крсту већа моћ, него ли у царском скиптру, запламти благом жељом, да пронађе часни крст, на коме је Спаситељ Исус Христос разапет био и умр'о. Она остави царске дворе и у 80. години свога живота упути се у Јерусалим, гдје се поклони светим мјестима. Да би дознала тајну, гдје се крст налази, царица Јелена, по савјету патријарха Макарија, скупи најстарије Левреје и питала их је, гдје су распињатељи Бого-човјека сакрили крст његов? Старци принуђени пријетњама, укажу на неког старог Јуду, који је знао мјесто, гдје се налази крст Христов. Стари Јуда дубоко је тајио и није хтио да каже, те једва, послнје шестодневног пребивања у тамници, каже мјесто, гдје се налази крст, на коме је Христос распет био и умр'о. Када су кроз земљу испод незнабожачке цркве дошли до мјеста, гдје се налази крст, нађу заједно три јед полика крста, али нијесу знали, који је крст Христов? 1 ) (Свршиће се.) *) Са Исусом Христом била су равапета и два разбојника: Дизмас и Гезмас, те су то њихови крстови били. Дизмас је био на десној страни и говорио је Христу : „Ако си син божнји помози и мени и себи!" Гезма с лијеве стране говорио је: По / Иани Гошоди егдд прЈид^ши ко цлргтк1и с1и. а АХристосмује одговорио: Дннт* гк /инок) ДЈШИ КТ^ р4И.
Прослава при освештању ново-саграђене српске цркве храма св. Сава у Билећу 8. септембра 1896.
У овој вароши није постојало прије цркве, ђе би се вјерни имали сакупити и свом милом створитељу — Богу помолити за своје тјелесно здравље и душевно спасење, него су мјештани ишли 1. сат хода у Подосоје „св. Великом: Георгија" и свом милом оцу небесном своје топле молитве шиљати. Године 1878. кад је сретно Аустро-угарска влада заузела своју управу над нашом милом отачбином, под којом владом сви уживамо равно-
правност и религијозну слободу, која нам указа слободу, да можемо своје хрпшћанске св. дужности вршпти, своје св. храмове подизати и сву равноправност уживати, под којом је владом сваки Босанац и Херцеговац сретан, која нам наше највише светиње штити и брани, и наше св. храмове подиже, материјално потпомаже и богато снадбјева. Годнне 1879. овђе бивши војнички заповједник г. мајор пл. Кос, виђевши да у овом