Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Х.-К.ИСТОЧНИК

Стр. 2б

Те ријечи прожегу. Миаоша као етријеле, те он скочи на ноге и повиче цару иза еофре: Фала теби на твојој 'здрави^и, • ' • ' На здравиди и на дару твом^, Ал 1 не. «1>ала на твојој бесједи, . , . .. Јер невјера никад био н'јесам, РГит 1 сам био. нит' ћу када бити. Невјера ти до кољена сједи, ' • • • Испод скута пије ладно вино? - • - ' г С утра јесте лијеи видов данак, Видићемо у пол>у Косову, Ко је вјера, а ко је невјера. Ал' тако ми Бога великога, Ја' ћу отић' у турске таборе, Распорићу турског 1д,ар Мурата И стаћу му ногом под гр'оп,е. За тијем он изађе из шатора, оетави румено винце и цареку ђаконију^ на ее крену: кући. Кад то видјеше љегови побратиига Милан и Иван. кренуше се и они за н>им, јер им жао . бјеше у невољи оставити друга. Те ноћи није Милан ни оком тренуо, него се спреМао на бој и жељно изгледао иа румену зору и бијели данак, који носаше Орпству црни дар — 500 годишње ронство. Пред еаму зору Милош се опрости са својош љубом и нејаким синчпћек, па кад већ и зора пуче н дан забијели, он се крене са св.о јијем друговима право Мурату цод шатор, те замоли странсу турску, да га пусти цару. Кад је Милош ушао унутра, султан му пружи своју ногу, да га ђаур у њу пољуби. Милош се саже као да ће је пол>убити, па истрже нож и рас- : . пори цара. Галама ее учини у шатору, али он еретно измакне из те галаме, те појаше коња и крене се са Миланом и Иваном. Сва тројица су сјекди немилице турску војску, крчећи себи пут, али ко ће -одољети големој сили? Турска војска по- . губи Милана, за тијем в .Ивана, а под Мнлошем се когб стропошта, те га Турци одведоше жива Мурату под шатор. Милош паде, али му оста вјечан спомен у: роду српскоме. Он иепуни задату ријеч и погуби 12:0()0 војннкд. Међу тијем био-је дан већ у велико, и тада. се ударише војске српска и турска, те ее гонише пуних 5 сати, а такав 'је страх бно, да сами Турци веле, да су анђели на небу од страха трептали. Ту се многа мајка у црно зави за

својијем сином, многа сеја болно и тужно јаукну за својијем братом, а многа љуба просу грозне . сузе од очију. Ту се. није- нико пазио нити се је штедио. Ту је Србин Турчину, а Турчин Ср. бину врело гвожђе у груд ударао. То ■ је било жалосно гледати, То је био страх, каквога је свијет рЦјетко уИамтио. У почетку боја, српека је војска турску ! 2 — 3 нуга назад потиснула, али Турцима опет добра срећа дође, јер им је прискочила помоћ са стране. Баш. у оном најтежем часу, кад су Срби највише помоћи требали, одбјеже Вук Бранковић турскрм цару се 12.000 војске, браћо моја, љутог оклопника. Он сам учини оно, што је на Мнлоша лагао, <>н еломи Србима крило, црн му образ и овога и онога евијета! Због Вукове из даје Турци охрабренп ударе на Србе жестоком силом и почну их вијати. На крвавом пол.у Косову надбију српску војску, ухвате жива Лазара и одведу га под шатор Мурату. Кад видје Лазо свога зета, шта је учинио, проли сузе од тешкога јада, а Милош по.гледавши, шта ради цар, узвикне болно : Ко је царе сад вјера, а ко ли невјера? Лазар поити Милошу у на.ручје, загрли га својом нзнемоглом десницом и ороси старачким сузама, па га благослови, а прокуне Бранковића; међу тим Мурат нареди те Турци погубе п Лазара и Милоша, а по том и: он сам пздане од ране што му је задала Милошева рука. Ми.тошево- тјело закопато је на Косову; тамо је. и сад, а Ладар почива у Фрушкој гори V манастиру Раваници. Чим су Турци цара Лазу ухватили, одмах су Срби малаксали, а Турци почели. отимати маха. Тако нрви је погинуо Југ Богдан са својијех девет милијех синова, девет Југовића, јер нехтјевши. синови оставити свога старога оца, нехтједе брат издати брата, него се угледаше једно на друтога, угледаше па изгинуше. Кад се свршпла ова бојна ејеча, да ти јо било брате погледати Косово, видио би такав. етрах и ужае, од кога се крв у. жидама леди, јер би видио дуго и широке поље, а по н>ему крваве ријеке, а Ситница мутна и крвава, иа вал>а коље и јунаке, евуд се крв пуши, искршена копљп, испребијане сабл>е и анџари, поломљени перип буздовани. лежали су на читаве гомиле, а јаук рањеника преламао је нијему тишиву. Видио би