Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 35

лпца, ггод начадством ВисоЕсопречасног госп. архимандрита Николиновића и Впгокопречасног гоеи. Глигорија Живковпћа, конзнсторпјаиног протосинђела. Његово Впсокопреосвештенетво Митрополиг Николај, бијеше болешћу запрпјечено овој изванредпо лијепој свечаности присуствоватп, гато је свему народу јако жао било, јер многи селски свпјет дошао бијаше, колпко ради свечане литије, толико и да види свога љубљеног владпку. — Тачно у 9 х / 2 с . пр. подне, кренула се из пркве непрегледна поворка свештенстви, народа, чиновништва дпвилпог и војног реда, срп. правосл. црквено пјевачко друштво „Слога", рел^евски богословн са наставницим, срп. правосл. млгГдеж овдатњнх мјесних ткола са црквеним идруштвеаим барјацима, уз свирку војне музшееи грувањетопова По свимаулццама до Бентбагпе,љу _ бопитљивп свпјет стајао је у густим гомилама, а полиција је обдржавала најбољи ред. При водоосвећењу војска је одавала салве из нушака, нагато је музнка сваки пут одевирала царевку, а топови са жуте Бастионе проламали су нобо. Вријеме је било топло, као да смо у срсд прољећа. — Истим редом повратилд се литија Тгемалушом и Рудолфовом улпцом у нову црквуЗа баладахином је корачала Његова преузвишеноср граћански доглавник барон Кучера и остале војне и грађанске власти, којимл се пред новом црквом захвалио архимандрит Николиновчћ, а Нзегова Преузвпшеност извољела одговорити, да се радује, кад народ своје црквене стечаности тако лијепо слави; а ту радост да с народом дијеле и све грађанске власти, на. што је народ са свештенством три пута узвикиуо: да живи Његово цар. и краљ. апостолско Вслпчанство моћни Господар овијех земаља Франц Јосиф I. Опширно би било описиватп све потанкости овога врло свечаног чппа. Треба само видети у Сарајеву „Богојављенску лнтију" п тек онда да човјек о свему има правог појма. Може се мислитп, кад сав престолпп град поносне Босне учествује у тој свечаносгп, .да је то недгго торжесгвено, што се нн у већнм евроиским градовпма видити не може. Сликари на све счране раде, да ухвате тај свечани поход, али је то само један мали дио литије, те пи она чаробна слика народа око 'врела „ТЈјенковца" не може се Тако лако преставпти, док је човјек очиада не

види, — У тој слици доиста српско и православно око ужива и човјек се духовно радује; кад све то сам лично посматра. Св. Сава прослављен је у Сарајеву најсвечанијом архијерејском службом, на којој је Његово Високопреосвештенство АЕ и Митрополит Николај изволио Високопречасног госп. игумана п протосинђела Глигооија Жи.вковиИа произвести на степен архимандрита. По свршеној литургији, изв( љело је Његово Високопреосвештенство поучити народ красним говором, напомињући му светиње, за које је светитељ Сава живио и радпо, те које и ми треба да чувамо и примјеру првог српског просветитеља да сљедујемо, а послије кренула је литија у велику салу овдашње срп. правосл. црквено-школске општине, ђе је освећена водица и еветосавско кољиво, а затим држао је лијеп говор овдашњи српски учитељ госп. Никола Вуковић, на крају кога. је прочитао имена свију ктитора црквенпх и школских приложника. који су цркву и школу у Сарајеву тестаментално или већим прилогом од године 1851. до данас потпомогли. Госп. Вуковић истакао је, на завршетку своје бесједе, жељу и предлог, да и српска сарајевска општина подигне веће, и главном граду одговарајуће, школско здање, коме предлогу и ми се нридружујемо, п кажемо, да је затојош и одавно било вријеме, и да даље с тијем послом не треба отезати, јер нам то штети, колико здрављу невнне дјечице, толико и добром гласу једне од најугледнијих српских опгатина у Босни. Светосавска забава ове годпне у Сарајеву није обдржана. До кога је кривица, то незнамо. Двјестогодишњица. 2. јануара о. г. на најсвечанпји начин прослављена је на Детињу двјестогодишњпца владавине госнодара зетских и црногорских од славне лозе Петровић-Његоша. На нову годнну пренешени су остатци владике Данила у манастирску цркву у прпсуству многобројног народа и свпју чланова владалачке куће. ( вуноћ је држано свеноћно бденнје, а сутра дан је одслужена схужба Божија и парастос славном претку Дпнастасије Петровића. Поелије извршеног црквеног обреда, мигрополит је држао говор, а на вратпма самога манастира Њ. В. Књаз Николс* ноздравно је народ заношљивом бесједом.