Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1

Х.-Б.ИСТОЧНИК

Стр. 39

одликом из свију предмета. Само нека мала сметња из ниже гимназије била је узрок, те није ви!) аггзршш могао бити промовиран за дра права. Осим тога апсолвирао је православни богословски факултет у Черновицама и, да га не буде његова невољна болест помелн, био би већ и др. богословије. Умноживши на. овај начин повјерени му таленат, требао је још ове г. доћи за професора на карловачкој богословпји. У мисли, да своје порушено здравље опорави, отигаао је на острво Лушињ-пиколо, гдје је испустио своју племениту и млађану душу. Он је рођен у једној далеко чувеној, старој свештеничкој даровитој српској породици. 11 ма много родбине, која га не може лако иребољети, а нарочито његов уцвпјељени отац Мо]сије Мајсторовић, свештеник у Грачацу, који је с потпуним правом могао полагдти т'Лнку наду на свога даровитога сина. Он је рођени тетић нашега српскога чувенога пеликана Николе Тесле, и вољели су се оба као два рођена брата. Ко је из ближе^а познавао покојнога Симеона, могао се извјесно надати за њега, да ће он на црквенобогословскоме пољ>у бити онакови великан, као игго ^е љегов тетић у електро-техници. Он је рођени сестрић нашега опће обљубл>енога новога митрополита сарајевскога високопреосвећенога г. Николе Мандића, који га жали као и свога рођенога сина. Великп дарови рађају се рнјетко, па кад се који и појави, врло често прна судбина'не допушта прилике, да се таки дарови у својој снази покажу, него их епрјечава и шаље на рбих разне болести, биједе п невоље. Ова вјечита и заклета непрпјатељица свију Органскијех створова, а нарочито човјека, као цлра свију орг^нских бића из страха да не добије супарника, који ће њезин утицај паралнзирати, убија унапријед свакоГа, за кога мисли, да би јој могао напркоспти и не допушта,

да други људи упознају снаге, која је у дотичноме појединцу лежала. Овакови је исти случај био и са покојиим Симеоном, којега прна судбина уграби управо у чаеку, кад је свестрано и потпуно спреман хтио да корачи на поприште свога јавнога рада, окле би користио својој цркви и своме народу. И ако не можемо за њега рећи оно, што се рече за Рафлила „паШга те!;иеђа1: пе утсегећи' аћ ео 8 (Ипћиз У1х188е(: и природа се бојаше да небуде побјеђена од њега, ако дуље пожчви, ушљед тога што га је судбина снријечила, па није јавнога рада ни почео, ппак морамо се овдје ове класичне изр. ке сјетити, јер нам се недгг пи замислпти, а ка:/о ли рећи, колико је неоцјењиво духовно благо са њпме у гроб закопано. Човјек взв шреднога схваћања, правилнога и брзога, здравога суђења, чисте душе н племенитога срца, којему је ријетко.п тешко равна наћи, бијаше покојни јерођакон Симеон. Он је познавао скроз стање наше срчске православне цркве и неиовољне прилике, које се у поједипим српским крајевима налазе, дирале су га јако у његово пл^менито срце, у којем је увијек почивала нада на бољу будућност српске цркве и српскога народа. Наша српска црква изгубила је у њему једну од најбољих млађих снага и, кад неби били увјерени да је блажен пут, којијем је отишла његова племенита душа, морали би клети љуску судбину, ал овако „нека кад пнако није". Са тврдом вјером у Христа и надом на бољу будућкост свога рода, издахнуо је оваЈ узор младога човјеиа, добЈр и поштен Србин, научан и прави хришћашш, којем нека Бог дарује дунш у рају покој, а вјечни сномен међу својом браћом! У Р., 8. децембра 1896. лЧ." Василије КовачзвиЋ, парох приточки,у протопрезвптерату бихаћком, преселио се у вјечност 28. новембра 189(3. Покој му душн! Опширнпју читулу још ннјеемо примилн.

Јавна благодарпост. Овдашњн жељезнпчки стражар Перо Ча- , на овога чесгитог Србина и побожног Хришћанак, Србин правослаВне вјере, родом пз Приједора, I нина, па да пм речемо као и њему; Хвала Ти побуђен синовљом љубавл.у на спрам св. матере I брате, Ког Ти стосгруко надокнадио! Жпвио! цркве, даровао је овдашњем храму св. 0. Николе / у Добрлинц , 14. новембра 189(». у Добрлину 10 фор. у готову. Ради овог његовог ј ' у иив одбора иредсјвд.шк: племенитог дјела дужан му -је потписани одбор | Ст. Врањешевић, и јавно благодарити, е би се н други угледалп ' иарох,