Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 62

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Још се увијек иста ггогрешка налази. И баш ! који је проузроковао смрт Исусову. Тај је био: тога ради ми можемо говоритп о другом узроку, I Увријеђено частољубље.

Древна слика св. Нриопћио уз минеј Вид. То је било некако давно, како би се дан данашњи рекло, бива год. 1893., кад сам оно био у Чикагу као српски народословац, те ми је дне 13. јулија 1893. г. Васо. Т. Чорбић, из Дубровника, даровао древну слику св. Бориса и Гљебси Он ми је казао, да му је то домаћа успо" мена, а остали ми Срби рекоше, да је то света домаћа усномена, те да му је остала од рускога епископа, те га је он дворио у Америци, гђе је био пребјегао незна се за тто споменути велнки свештеникДал>е не могу да говорпм о реченој слици, али то могу, да кажем, да је то света успомена, те се сада налази код мене, па је свако јутро пољубим и наквасим сузама, а једном ће ми бити прво весеље, да је предам благородној узвиШеној породици .... Колико може да нам проговори слика славнијех пра^едова? Гледам је и трнем, те промишљан и о свому роду, али те среће ја немам !.. . Ох, како је проста слика св. Бориса и Гљеба! Није у златну оквиру, но у про стој јеловини, а слика је на буковој дасци! Висока је с оквиром 0.16 ст, широка 0.14 ст а без оквира висока 0.11 ст , гаирока 0.9 ст. Још је на оквиру удјевена проста модра врпца за вјешање. Свеситељи су скромно на дасци насликани, те је то ра^а манастирска с почетка XVI. вијека. То су праве слике великијех мученика, бива у врху Христов лик, те пише /1ке -\ : с, а поврх светитеља (како се гледају) с лијеве; с. с: Корист*, а с десне: с. с: Гл^ккт*.

Бориса и Гљеба. 1т. Вулетић-Вукасовић. Св. Борис средње је доби, те му је на глави кнежевска шубара, попељена бијелијем јермелином, а око глаие светитељски вијенац или котур. На њему је покорничка раса, а поврх расе скерлетна јермелином постављена бурка , бива то је костим обичајни кнеза рускога од XIV.—XV. вијека. Борис је богољубпо склопио руке по рускому обинају, —• Св. Гљеб је мла^ахан у лицу, раса му је зеленкаста, а бурка, постављена јермелином, загаснте је боје. Боја је у опће плава, руиенкаста и зеленкаста. т. ј, у пољу, гдје остојке су на тратини диа споменута светитеља. — Друго и не треба, да се описује овај споменак, јер је то јасно по фотографији, а оро је само биљег велике богољубности и прегоријевања благородна заточника. Свети мученици, благовјерни кнежеви: Борис и Гљеб, по крштењу се зваху: Ромап и Давид. Пострадалп су у Кијеву 1015. годнне, а тамо имају и цркву у спомеи њима подигнуту. Мучења су била разна, то какова су разни мученици трпјели од својих гонитеља. То је све, а остало је потанко у изворному минеју, те ми га је добростиво послао из Петрограда чувепи хисторичар проф. Оирку, те се толико занима за црковне православне старине, па му овдје особата хвала на доброти. Остало ће богољубни читатељи црпсти из минеја, а мени је радост, да сам га