Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 68

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 2

Иконокласта.

„Дивно те је насликала рука, Л'јепа слико, чуднога си баја: Блага лица, светитељског струка, Светитељског из очију сјаја!" „ Божанственост са чела ти сије, Миље ти је у грудима скрито Само, само, што у теби Ш1]е Ништа свето, ништа. истинито!" Счрчјево.

„Немага силе, за то света н'јеси ! И кад рука разлупате моја: Нестануће свега што те реси, Само парчад останути твоја!" II већ рука, лоднже .се чину, Да икону, елуда у комаде —. Гром загрми, хитра муња сину: Мртво т'јело црној земљи наде ' Јован Ђ. Зорић.

Суве.

0 Душлне царе (•рпски Твој те народ славом ките, Од злата ти вјенце плете Ал под туђа крила лете! Манастири. роне сузе Ах! добро с'.. њихно узе! То су цар(Ј да.ри твоји Ал уц'јело сад цесгоји! III го пре ниј.е сад се шнте С тим мисле да их униште! А да впднш славни царе: Манастир је век без иаре, Дај положи овђе паре

II а

и свете продо даре! 1Ж)7.

Манастир је претка твога II сад ћ' ос.тат бсз свег свога. Калуђере преко гледе Само царе себе. штеде! То су дани царства твога Кад калуђер живјет мога, Сад се царе тог ненгате Већ с' иде да с' унишге! А манастир и сад стоји Те прогалости своје броји; Ал се сада томе.смета А он броји седам сто љета! Од како је овђе створеп Може брзо бит затвореп ! . . Црноризац.

Проповјед о блудноме сниу. . : (У нсдјељу XXXIV.) Иревео с њемачког Милан Поповић, боцослов. (Свршетак.) , - • : :

II. Јесу лп одлуке скрушеног грјешника такове природе; оепивају ли се на увиђавности, на р.азмитљању и на чврстом освједочељу ; некрено прихваћају ли се п озбпљно: то ће се оне доиста остварнти. Блудни син није напустио евоју добру намјеру, него ју је. без . одлаган.а пзвео. Он је запста устаОј како свето евангелијс каже, дошао евоме оцу н рекао му: оче! сагрјеших и небу и. пред тобрм, показао сам се

недостојан твоје очпнске љубави, нијесам достојан назвати се "снн твој. Г)н се дакле покорио своме оцу; прпзнаосвоје учнљено непромипиЂено дјело и нпје хтно нн на који. начин, да се извини илн да умањи своје погрешке впгае него-гато су. Он је сувпгае доиуштао да буде лишен евнх преимућстава, које је уживао једпом у кућп очиној; показао је пекреио кајање за своје] преступке и молпо , оца за милост и опроштење, подвргао се наново реду и госиодарству свога