Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 70

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Чим се грјешннк праближлва Богу с правом скрушеностп, чим наступи своје худе путе и обрати му се са свега срца, то му наскоро и Бог указује овоју милост, Он му опрашта његове гријехе, отпушта му казну, коју је тиме заслужио, прима га у своје окриље и у своју заједницу, и дијели^е њиме као са својим дјететом свако уживање до најмање корице хљеба. И како разлучити, како великн нијесу добитци и блаженства, које је ова срећна промјена прибавила скрушеном ? Бзегова је погрешка избрисана, његови су гријеси окајани, његова су злочинства потонула у пучину морску и неће му више никада ни на крај памети бити. Његова је савјест мирна. Постао |е ЈЈОжије миљенче. ГТриступ небеском пријестолу стоји му отворен н код њега може утјехе и помоћи наћи, кад год му устреба. Ангели се веселе његовом покајању; њима је мило, што је дошао пови друг у њихова блаженство; те су спремни, служите .ЋИ му на заповијест божију и сачувати га на путу врлине. Небеса су му широм отворена. Гроб и пакао изгубишс за њега своје ужасе. Будућности се више не плаши. Она му неувеле вјенце части у руци помирљивог показује судца; обећаје му блаженство. које никакво око није зазрело, нити ухо чуло а ни у срце човјечије није допрло; обећлје му радост, изобиље и уживање правде божије у вјечности. Међутим, док буду испуњена ова величанствена очекивања, обраћеник мирно живи, јер невино жпви. Мир и задовољство прате га, јер му је Бог прнја^ељ и заштитник и зна за чистоту свога срца. Његова жртвена пропаст сваким се даном слаби п свака побједа коју он одржи над њоме, даје му нова повода, да велича милост свога избавитеља и да осјети вриједност своје повраћене слободе. Бзегове снаге јачају све више добру и веџбање истога с дана на дан ностаје све лакше и угодније. Он полази с једног степена савршености другом; његов напредак у докродјетељи бива све већц и већи;

и са добродјетељи расте упоредо и његово задовољство и његово надање. Срећно стање! Непро • цјењпва добит! Ко не би све силе заложио, да постане њезиним учесником. Ко би тили часак почасио, да удари путем покоре и обраћања, кој и једино води царству овог блаженства. Камо среће лијепе, да се и ми можемо искрено и побожно на то одлучити, драга браћо моја. Да ми можемо сви ту одлуку извести и одселе са сталном вјерношћу ходити путем добродјетељи и побожности! Како би тада био благословен овај дан за нас? Како би мирно, како задовољно текао наш остали живот? Како би смјели утјешно очекивати величанствене награде, које су приправљене праведнику на небу? Да Боже, све, све нас зове да слушамо твој глас, који нас тако љубазно позива на по кајање и поправљање. Јотп ми чујемо тај глас; и можда је то посљедњи пут, де га слушамо. Тешко нама, ако се и даље скањујемо, да га слушамо. Само је у теби, само у вршењу и послушности твојих заповједи евјетлост и живот, радост и блаженство; а од тебе је далеко наш једини дио, тама и ропство, невоља и смрт. Боже, у какву нас је опасност стровалиф гријех! Ми се журимо, да од њега избјегнемо и да код тебе нађемо милости и помоћи, који нам једини помоћи можеш. Гле, ми притјечемо оиет тебн, недостојни назвати се твојим синовима, али чврсто смо одлучени, да се удостојимо тог величанственог имена бољнм понашањем. Ми смо, о Господе, у твојој власти, јер си наш створитељ и наш спаситељ. Ми ћемо се предати у теоје руке као гато јесмо сасвим твоји; тебе хоћемо слугаати и путем твојих заповједи однти; у теби ће.,10 наћи натпе подпуно блаженство. Ах тп помозп јединп нашој слабости; сачувај нас да не упаднемо у гријех; учврсти нас у добру и подари нам, да твојом заштитом одбијемо све стрјеле нечастивог и до краја проживимо себи на спас, а теби на славу Амин.

Д 0 П II С. Тогиодиие ургдниче! Босан.-Херц. Мсточпику о освећењу црквеног Ја надах се па и очекивах, еда ће когођ и звона у селу Суваји, парохије Петровачке, али ма шта проговорити у нашем духовном часопису моје очекивање би узалудно, и нада оста без