Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 72

В .-Х. источник

икона св. Богородице са Христом, а с друге крст са четири слова'- с. Патпис је пак наистом: „Срп. прав. храм св. Богородице у Суваји срби босанци 1892." Високопречасна српско-правосл. АЕМ. конзисторија у Сарајеву на замолницу свештеника г, Милановића дала је дозволу |под б, новембра 1892. бр. 2035. на дотични протопрезвитерски Уред, да надзоратељ може са благословом Архи. јерејским звоно осветити. Но пошто бијаше неспоразум измеђ сељана сувајских, свештеника Милановића и надзиратеља Новаковића у погледу успоставлења парохије Сувајеке, то и звоно оста неосвећено све до 1. октобра 1895. па и ако је више споменути велецјељепн допие конзисторијални, како сељанима, тако и свештенику Милановићу од протопрезв Уреда петровачког под 15. новембра 1892. број 256. саопштен био. Послије договора са сељанима, ерпско-православнипротопрезвитерекиУред Петровачки својим дописом под 14. септембра бр. 256. ех. 1895. позове званпчно све под]>учне парохијалне уреде да народу објаве. да ће освећење звона у селу Суваји бцти на покров св. Богородице т. ј 1. октобра 1895. којој свечаности, да помогућности и учествују. Ради приређивања и приправе за дочек гостију, бн изабран тако звани приређивачки одбор иод иресједништвом пароха и то шљедећи: Никола Шинка, Павле Грбић, Мићо Гутеша, Симо Ђумић, Аћим Пећанац, Стеван Керкеч, Ђуро Грбић, Ннкола Милановић и Никола и Лука Марјаповићн. Овом приликом пријавпше се прва двојица т. ј. Никола ПГиика и Павле Грбић да ће при освећењу кумовп бити. Одређенога дана бијаше јако угодно и лијепо вријеме, какво заиста ријетко буде у ово доба године. Народ пз околних села са све четери стране поврвп у приличном броју да учествује при овој ријеткој евечаности црквепој. Св. лптуј )1)ију одслужио је надзиратељ уз приполмоћ свештеннка Нпкодима Новаковића (због малог простора није могло впше свеиггеника служити) а одговарали су је свештеници: Дмитар Ћуркус из Вођенице и Хорђе Зорић из Пркоса

Но св. летурђији и то на пољу, било је само освећење звона: при ком чину одговарао је учитељ Петровачки госп. Адам Пајић са споменутим свештеницима. На освећењу надзиратељ је држао говор, у којем је истакао значај звона, кад и у које вријеме и нашто који глас звона нас побуђује, потсјећа и позива, и т. д. у истом говорио је о манама народним по најглавнијим; због који се пропада, као и о неким поквареннм ^бичајима, који на штету народа служе и које због тога треба или поправити и проводити их, као што су их наши стари проводили или их укинути. Добре пак обичаје српске, који су наши претци сачували и који се односе на корист и бољитак народа српскога, да чувати треба и што вшпе укорјењавати их особито код нашег подмладка јер „на млађима свијет остаје". Присутни су пажљиво и одушевљено говор пратили и слушали па и гутали, као духовну храну неопходно нужду. По свршеном св. чппу бијаше постав.Ђен сто за госте, више ко]ег је покривено било, тако, да би и у елучају непогодног времена сједити се могло. За истим сједило је око 150. особа, а сви сељани радише и настојаше, да миле госте своје што боље и љепше почасте и угосте, у чем су заиста и успјели. При обједу покренуте су здравице, од који ћу да напоменем неке и то: Првл подигнута је од надзиратеља Новаковића за добро здр.чвље и дуг живот Његовог Величанства цара и краља Фрању Јосифа I., у истој препоручпвшп народу лојалност и вјерноет ЈБеговом Величанству а и послушност његовим властима. Здравица је .чаиршена са трократним живио! а пропраћена са химном уз иуцњаву прангија. Другу цодигао је овдашњи котарскч предстојник поглавити г. М. Могасовић за добро здравље опште-љубљеног АЕ. и Митрополпта Дабро-босанског г. Ђ. Николајевића. И ова пропраћена је сапјевањем Тондеспотин уз иуцњаву топа. Трећу истакнуо јемладп свештенпк Никодим Новаковић у здрав. ве високе земаљске владе и њених органа, на коју је отијеиато: многал љета. Прилога је нало врло лијепо на сирам малог мјеста и то 193 фор. 1. новч. а приложиицп су како шљеди: