Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 91

воде успеху, но што но обичпо, предпостављамо, јер, потребе пастве, приступачне странеради утјецаја на њихпастира, згодни случајеви за то обично бпвају многобројни и, но што мислимо, Овда онда на усвајању лажних погледа на своје дјело утиче тајна гордост младих пастира; но свештеник је дужан да угушује у себи свака самољубива расположења да би био истинитим пастирем човечјих душа. Он је дужан мање мислити о свом достојанству и више о свом дјелу. Пастири, - који су се истинито посветили свом позиву, нису се гнушали улазити у пуне дима и тамне шаторе Самоједа, да би се нашли онде на помоћи људима у њиховим нуждама, мјесецима живили су у блатњавој околини међу дивљацима. трпили су заједно с њима глад и зиму, настављајући их у јеван^ељској истинн. Тако и сваки пастир, не задовољавајући се јединим навјешћивањем јеван^елских истина са црквене катедре, ма да он излаже и ставља у својој проповиједи сву енергију свога ума и сву силу чувства, на којеје само способно његово срце, ма да би он китио и потврђивао своју ријеч свима

приступачним му средствима учености, не ограничавајући се свим тим, дужанје носитии навјешћивати јеванђелску истииу из куће у кућу, од срца к срцу. Он је дужан примати лично жарко учешће у религиозном животу породица, које сачињавају његову парохчју. ГЈВему је неопходно да зна околности, особености карактерч, историју свакога од чланова сзоје пастве. Њему је потребно увијек бити готовим да иде на сусрет свакоме са речју савјета, који осјећа нужду, са утицајним настављањем у вјери и жнвоту, са топлом убједљивом проповиједи о Христу, са бригом о спасењу заблуђелих. Спасоносна ријечјеванђелског учењатреба да излази из његових уста, као благотворна роса, која обнавља п освјежава њиву. Нека учи он истини, правди, добру не само речју, него и примјером. И свагси пут, како сепокаже случај нарочито тешки, који захтијева особитога тактајиумјешиости у опхођењу с паством, он треба са свом ревношћу духа, са свим жаром молитве да се преда дјелу просвећења незналица и заблуделих, да ободрава пале и да буди савјест нераскајаних. ће се).

Проиовијед у недјељу Православија. (Бог је свуда, све види и све зна.)

Пј )!жд( диж( н( козг.м1н т(е[ Ф '|',н1тн, подг 1/иококннцно кнд-к^т, та . (Јов. 1, 48) Данашње св. Јеванђеље за времена наномиње нам, браћо, о оној непреложној и светој истини, да је Бог свуда, све види и све зна. Филип, призван Исусом Христом на апосталској служби, нађе Натанаила друга свога и че му: нађосмо Онога, т. ј. Спаситеља света,

за кога Мојснје у закону писа п пророци (—45). Када Натанаило посумња и неверова гласу том, Филип му рече; пршдн и киждг — дођи и види (—45). Натанаило пође . . . Спаситељ видавши Натанаила где иде к њему, рече за њега: ево првога Израиљца у коме нема лукавсшва (— 47 т. ј. који има срце просто праведно, часно и искрено. Натанаило се чудио, чувши, да Исус Христос говори за њега добро, не знајући га,