Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 98

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Кћншгородскш ТСА НОфИ ПрЖДОШЛ С/ШЗТ*. и слк '||||дкп1 ,Е пЛженплго кориса мокмрд оутрешо, СТОАШа. КоЗК^кц^НО ЖЈ ГСкКТк КОрИС^ СТ0 /и8, АКШ НрИКЛИЖНШЛСА Оу"ЖР 0\(-К1ИЦк1 № СВАТ0 = полка на оукшт еги), прнл^кжне оуко ндча л10лнтис/л, глдгола : гди, что са оул\ножнша ст8жлк >ф1И <ии ; .ИНОЗИ ВОСГЛМТк ! на л1а, и ПрОЧ« \|'јл /ИЛ тогш (\(гдл. г, ст. §•)• " паКИ чт8 1|1 к \| г длтнрк со /ин0гнл1 'к 0\, г /иил{нте,и г к , гла« голаше хјгдло /иту онкш, кт*. не'/иже с8гк слокеса' с'Та : кТк тек^к нрикержент^ ес/Ик Ж ложшгк, № чрека /иа'тЕре лкма кг г к /иои еси тм. Да не Жст8пншн К /ИЖЈ, АКШ СКОрКк клнз, лкш н"кстк пол1ога'ди /ии (4 г ал. ка, ст. аТ, кј .). СЗкмдошл Л1/К тмкЦк! /Инозн, кшцвј т8чнш ЛдЈржаша л1а : и> керзоша на л\/К оуста скоа, акш Лкк^ дошд /иа пси /инози, сон /и^к л8какк1\"к Лд«р» жаша /ИА. Тк'| же, гди, не оудали по.иоф г к ткоГо Ш лши, на заст8плб'нТ« лкч кон/ии. и:ц;а'ки № орбжТА д8ш8 /VIо 10. и нз р8ки песТи еднно« роднбк л!ок>, и прадчаА та',иже (ст. п, дј, 31, к, ка.). Но сокбрШЕнТн же оутрени, кзира 'а ко ?ки)1гк ^ртокон, с1\ пла'ч{нт\ глаголаше: гдп 1исе Хрте, силгк чмок'к : чт;илгк окрлзо,и'к мкленса ма зј /или снасентл ра'дн на'шеги' и изколик кш

колјк* скоск! на крт'к пригкоздитнс^. гр 'к\иж г к ради на'ши\' г к, тм н Л1ене сподокм и> ил1иш ткоелгк прЕТЕр1гкти страда 'нТс сТе. еже не ш СОПрОТИКН к1\- г к, НО & КрЛ^Та Л10ЕГП) ПрЊИЛК НГ иокиннш, и нс постаки с-и8, гди, к г к гр^к сеги)! и пол 1 оликса доколкни), козложи секе на ко/ио гднк. II се ижал \инТи оукЈицм. акш зк г к= рТе лктТн, кнезанб нипадоша со бр8жТ 'Е ,и г к и со и'киажб'ннк1лш ,иеча',ин н ст^ копТи, и кскоЧИКШЕ к г к ШаТЕ'р'к Са ,ии КОЛАрЕ Кк1ШЕГОрОДСКС1И ижалннш, пКтша, телец*к, елокич г к илашко о\ј'дарИ1па кориса ста'го конТа.ии и прокодоша ЕГО, И ПаДЕ , ИЧНКТј . на ЗЕЛ1ЛК>, И ЛЕЖаШЕ КТч крбки скбен (о \ј 'кТе 'н г к и) Ккпиегорбдцшгк на > п г" алт'к р'кц'к). вднн г к же № к*крнк1\"к бтрокичгк егЛ, илннелгк гешргш, ро'дол1'к оугршгк, келл1и л(окил1ки корис8 стб,и8, илгккк |ТТ грикнб злат8к> и) неги) на секе козложе'нн 8 к>, тои ндде на т-кл-к господина скоегт, глагблл: не и>ста'клк> теке господине /иби лкжилши, но нд^кже красота т 'кла ткоеги) оп :Ада 'ет г к, тд'/ии» и аз'к ско1г чи(о жикбт'к /иби, и тогб букш та'л\ожде копТелгк прокодбша: не л^огбфе "же кскбр-к снати ст* негт златмА грикн м, шсккбша глак8 егт и прбчк шкергбша, и та'л1ш снлша грикнб. ће се.)

Пз службеника.

(Наставак) Прво дакле свештенпк треба при таковом [ ириправљању на божествену елужбу, да се чува ' од запрјека прије споменутих. Друго приликује му, да има бол и сажаљен>е срдачно о грјесима, па макар се могли опростнт бива ако су и мали, у које човјек сваки дан упада. Томе пак, ако га и у чему малом укорава авјгст ткегова/треба дасе исповједи свом духовном соцу и да прими разрјетење од и.ега Како се каже у кратко: треба да живо настојн, да добнје све оно, што приличи савјестп чистој од грјехова.

Треба да срце своје очисти од сваке чуствене л.убави и похота и наслада тјслесних, које ее протнве Божијој љубави и своја чуства да обуздава неком казпом ако и не у сгварпма, које су му наређене. Треће треба да има благу вол>у и наклоност, како би послужио Господу у богобојазљивоети и правди кроз све дане живота свога и ту благу вољу у своје вријеме да искаже благим дјелима. Чстврто: треба, да силно побјеђује у души и српу својем глад и жеђу божественом јелу и пићу двоструким размишљањем: