Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 82

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

случајевима и осталим ириликама, које не подлеже опширннјпм расиравама и каноничпо нажним рчјешењима. Пречасна господа Иротопрезвитери протопрознтерата, и надзиратељи, нека изволе ову иаредбу подручном парохнјалном свештенству и благочастпвом на-

роду сходнпм начииом на знаље датн и прогласити. Из сједнпце АЕ и Митрополитске конзисторнје. У Сарајсву 6. фебруара 1897. АЕ и Митронолнт Дабро-босански : Нјколаи.

Религија.

Од протопрезвитера В. Б. Бажанова. С рускога превео: С. Славков, богослов у Рељеву. постојати држапа, јер се без ње раскидају

С( е(тк жикотт, к-бчнми, дд

Знлк)тт> Тш, единлго Гитиннлго Богл и егож( поглдлЂ еги Х'Гр[тл. Јов. 17., 3. Латинска ријеч религија (ге%ш) зиачи свеза, а кад се говори о човјеку: свеза или савез између човјека и Бога 1 ). Ријеч религија узпма се у два смисла. У једном смислу под ријечју религија обично разумију науку о Богу и богоугодном животу, а у другом — вј еру у Бога и владање, које се с вјером слаже. Темељито изучавање религије особито је важно, како због духа времена, у којем има тако много разнпх мшпљења о религији, тако и с важности самога предмета. Лажна религија погпбељна је за човјечји род, јер каткада бива узрок ужасних и срамних дјела,; али истинита је религнја најдрагоцјеннји дар г Гно|)чев, за човјештво највеће добро, које се ничпм не може замијенити. Религпја је главни ступ морала, те с тог а има најдобротворнији утицај, како на срећу онога, који је чува у својој дупш, тако и на опћу срећу људску у свијем животнпм приликама. Без религије не може

х ) Грчки црквени оци мјесто латинскеријечи: геН§ш, употребљаваху грчку ријеч: тасгпд |вјера) јер је она у томе значењу употрпјебљена у 6 гл. 7. ст. књиге: Дјела апостолска.

све везе, коЈе вежу човјештво. 2 ) Религнја не само да чинн човјека човјеком, т. ј. наравственнм бићем, дајући му побуде и моћ, да се не да, да га вуку за собом страсти, већ да ради по савјести и дужностн, него и освјетљује његов ум, који блуди без вјере по мраку непзвјесности, даје спокојство срцу, које се истинито умирује само вјером у Бога Иромислиоца, пружа утјеху у несрећи, наду у самој смрти. Онај, којп приступа тако важном предмету, да се њиме бави, треба, због истинског успијевања у њему, да чува у својој дупш искрену .љубав према истини п же.љу, да. се влада по познатој истини. На то нас упућује Исус Христос, када говори Ди1,е кто ^оп^тт^. колк> еги> ткорити (т, ј Божју), раз8л1'кет'К Л оученУи. кое а> Еога естк. или аз г к К секе глаго/ио (Јов. 7., Г7.) 3 ). У часовима разпе сумње,коју сусретанапуту 2 ) 0 важности религије за државу (Против Кол. гл. 31.) Плутарх говори, да прије град може бити без темел 5 а, него држава без релпгије и да је релија савез и среджраћа друштвена, ступ и тврђава свакога законодавства. 8 ) Блажени Августин говори: „Онај је у заблуди, ко држи, да може познати истину, а неваљало жнви". И још: „ништа толико не смета, да познамо истину, колико живот одан страстима" Августин: 1Је уегд геН^шпе с. 3.