Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 103

гријехова; а 2. да разгонимо мрак са чела нашег и ирихватимо се за науку и бољи рад од дојакошњега. — Сн. црква знадс: да без науке нема правога рчзума; а ко нема нравога разума, тај ће више гријешнти; ко пак гријеши, тај није црави син божји, па неће ни царства божијега внђети. На првоме мјесту слушајте свога свештенпка, који ће вам ноказати: што је добро и корисно, а што рђаво и штетно —■ како за ваше душе тако и за тијело, који би вас више пута поучио у овоме божијем храму, кад дођете сваке неђеље и празника. Нијесте имали ни школе, храма просвјете, па н то сад имадете. II још мн-ого што шта, што нпјесте имали, имаћете; ако будете од садајош боље слушали на првом мјесту : свога свештеннка: на другом: учнтеља; на трећем, друге ваше главаре, који су ностављени од старије власти, да вас поучавају у ономе, што је за вас најбоље; и најпошље на четвртоме вашу дјецу, која иду у школу, те у њој чу ј у што је добро и лијепо, а што рђаво п зло! Ви пак, којн не шаљете дјецу у школу, или : што сте сиромаппш, или гато су још малена — шаљите их што прије и не чекајте,јер каже

српска пословица : „Н1то мислиш чинити јесенас то чини вдчзрас" ! Немојте да вас пошље куну вагаа дјеца за то, што им нијесте дали, да иду у школу; јер с.у тешке синовље заклетве, као што каже иајвећи српски пјесник Змај Јован : „Скини ми бабо с' чела облаке ; Недај ме бабо у просјаке! Не штеди бабо рад' добра мога, Смилуј се бабо тако ти Бога! Дижимо школе, дјеца нас моле"! На, да вас тако не коре ваша дјеца, ево хвала свевишњему оцу небескоме и премнлостивоме нашем цару Фрањи Јосифу I., па високој земаљској влади, који се брину за нас, те нам школе подпжу, — и овђе подигоше; да се у њој уче ваши синови и слушају науку, која: просвјећује ум; облагорођава срце п оплемењује душу. Долазите дакле сваке неђеље и празника у овај св. храм божији славећи и хвалећи Бога, а елушајући свештеника — слугу божијега који ће вам свакад казати: што је воља божија и старије власти, да не грпјешимо, па ако не узгријешимо; опда ће се моћи за нас помолити св. Јован и сваки светитељ код самога Бога оца, сина и св. духа — амин. Под Орјеном 6. јануара 1890.

Нонив на осннвање свештеничко-удовичког фонда. Свима српско православним протопрезвитерским звањима и свој браЂи свештеницима херцеговачко-захумске епархије. потпуно схваћа, да је цијељ овога фонда: сачувати нашу сирошињу од ггросјачког штаиа и одржачш је на моралној висини, као што јој и доликује 3 р нијеемо чули, а и виђели, гђе остане попадија удовица, па још са нејаком ђечицом у неи лању! Још која иема номоћи ни од рода свога, те онда: п ни куд мајци, ни куд у ђевере" — но од немила до недрага потуцати се и заслужнвати себи и својој сирочади кору хљеба! . . . Потребу ове установе увпђа и наш српскоправославни народ. Боли нашега Србина, кад види тешку си-

ГТрнје 5 — () годниа као да се жпвље раћаше | од стране нашег свештенства на оснивању свештеннчко-удовичког фонда. Прије, велим, као да ј се впше трудпше наши свештеници око те племените установе, а нскн и нреко овог нашег листа истицлше своје надзоре о устројству фонда. У новнје пак доба, пекако је нагаесвештенсгво у том је ослабило, премда се потребе реченог фонда већма и већма показују. Не би трсбало, да своје племените, праведпе и пријеко потребне жеље напустимо, већ да братски, сложно и енергично порадимо и установпмо сиештеничко-удовички фонд. Ннје нотребеовђеистицати важност и корист овог фонда. Мислим да сваки брат свештеник ј

ротињу,

љуто га ооли, кад види сиротињу