Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 108

Б.-Х. источник

Св. 3

Поучителноје слоко. Држао други дан Божића ; год. 1896. у црвнн еанској Јован 0. МитровиК, свештеник козички.

Во и.иа отцл, и снниј н [кат,)го Благочег.тиви хришСшни ! Све што је Бог створио, т. ј. свака ствар, има од свог^творца — Бога опредјељени задатак. Међу живе створове божије долази, на првом мјасту, човјек, као разумно и по образу божијему сткорено и создано биће. Па као што ракох, да свака твар иии створ божији, има свој опредјељспи задатак, н дужност своју, тако има свјј задатак и дужност свагш чокјек, — православни хришћани — србин. За то сам п намјеран, да говорим с овог св. мјеста, о дужностима и задатку православног хришћанина — србина. Задатак или дужност нравославног хришћанина — србина јест двојак: један задатак или дужност, сваки православни хришћанин има према Богу, као своме творпу; а другн је задатак: како да се понаша према нашнм блнжљпма — т. ј. другим људима, ГГобожни хришћани! Задатак или дужност православног хришћанина србина, према своме гворцу јест; д.ч је човјек одан драгом Богу свим срцем и свом душом својом; да се човјек понаша онако, како му његов — божији св. закон налаже. Сам Бог V своме закону — даном човјеку, каже и заповиједа: да човјек има пред очима једнога свога тварца — Бога, н да га од свег срца и душе своје љубн. — Па, како не би човјек волио и хвалпо свогн творца и свакии даном доброчинитеља? — '1'а погледајмо овдје у овом св. храму, на гореће свијеће воштанице, како оне својим сјајом весело служе и хвале свога творца Бога; „В јакос дп рл .гитк Гогподн." Сад нам је јасно и појмљиво, драга браћо, да све што је живо, и што је Бог створио, треба да служи своме творцу — Богу. Па кад сви божпји створови служе њему, у колико је впше човјек дужан да служи и хвали свога творца Бога, као разумно и најсавршеније сгворење љегово, создано и створено по образу и подобију његову. Ох, има ли тај, којп забо^ авља и нсзпа да је у њему образ и подобије божије? — Има ли

тај, који незна у чему се састоји оораз и иодој бије божије? Образ и подобије божије, сас/гојн се, брате хришћанине и србине православни, у души твојој, коју ти је драгп Бог дао; за то чувај се, да своју душу не огријешим и не окаљаш, сујетама људским и свнма другим неваљалствима, која су данас уродиле, те због наших неваљалстава и и патимо често овде на земљи; те не молнмо се ни драгом Богу како треба: него шта више, многи и ропћу на њега, и кажу у неким тешким прпликама, да ни „Бог неће право", кад нас снаће овдје на земљи каква невоља или сиромаштво; једном ријечју сва неваљалства и грпјехови наши воде нас и у овом земаљском, и у загробноч животу у понор вјечне пропасти; па онда нам је крив свак, па нп „Бог неће право" ! А то ми несмијемо тако мислити и говоритн, него треба да знамо, да су то поољедице, од наших дјела и недјела, која овде на земљи чинимо. Ног је свезнајући, од њега се не може ништа сакрити; он *е најправеднији судија. За то „добро ради, добро ће ти и бпти, а зло ради, такође зло ће ти и бити" ; јер тако божје правосуђе налаже, а и апостол јасно учп, говорећи : „к1нждо скок) <"за& п р i н.1|е'г'к по (коб.и^ Даје заиста драги Бог велнки човјекољубац то нам се сваки час освједочава, јер све што је у нашим рукама и у нашој власти, то нам је све од њега. Он нас ствара; он нам даје жпвот и здравље. А то нам и св. писмо потврђује говорећп : „Тлко ко козлкжн Босч .шрћ : ако н гмил гкоего бдинородниго ди.?к егтг-к. Исти његов једино родни син, а наш спаситељ, дошао је на земљу и поништио оков, у коме јс до његова доласка и рођеља стењао цио род људски ; он је својим божанским и очинским промислом ослободио нас од окова — првородиог гријеха. Својом смрћу на крсту Исус Христос, искуипо п ослободно нас јеод вјечне пропастп. Зо вријеме свога бављења на земљп наш спаситељ Христос, разсвијетлио је човјечији пом])ачени разум; својом науком уздигао је човјека на степен разумног бића; т. ј. учио је људе шта треба чинптп, и како се треба владати. То је све чинио велики човјеко