Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 110

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

човјегс сваки свој посао гледа; јер Бог како је год створио [сваког човјека засебно, тако је одредио и да се сваки човјек креће засебно изузевшипредпостављене власти, које су Богом дане. Једино као што рекох, имајте у виду вашу дужност, ваш посао, коме сте позвани да. одговарате и удовољавате.

Па ако тако будете радили, и Бог ће вам у снаком вашем поштенои раду и предузећу помагати, те ћете као православни хришћани и срби, свијетла и поштена образа и спокојне душе пред Богом и осталим свијетом бити. Уживаћете добре плодове вашег племенитога и доброга живота и овога и онога свијета. — Амвн.

Почетак зидања срнско-православие цркве у парохији крњеушкој протопрезвитерата петровачког 25. августа 1896.

Парохијани крњеушки још прпје прошлог устанка и б;>ш у оно доба кад се није смјело ни оно што је своје сопствено, казати да је његово, и кад оеобито у овој околици у крајини љутој — у „крајини крвавој хаљини", како је народ назпваше — није смјело нпти могло уаетм ни један комадић земЈве, да буде својина којега србина правоолавне вјере (пред устанак прије на иеколике године већ су поједини почели по који комадић узимати) а још мање да би се за цркву узетп могло), и бага у то вријсме 1869. ови вриједни иарохијани са својим свештеником г. Јовином Грбићем, узеше један комадпћ земље са једном кућом на истој, која је уз устанак изгорела. По окунацији чим г.е народ под окриљем 1Беговог Величанства нашега нремилостивога монарха Франца Јосифа 1. поврати на своја згоришта, парохијапи крњеушки, и ако великим напором и трудом, јер тада неимађаху теглеће марве, па којој би се потребита јапија привући могла, морадоше брвна и други нужни матреријал на својим раменпма доносити, те тако од слабог материјала на свом сопсткеном земљишту ноигго су уз горњи комадпћ узели и саставпли толико зсмл,е, да је доволлто пмају, како за цркву тако и за парохов стан са потрсбитом башчом, па и неколико још да могу с временом подигнутп коју кућу са башчама за издавање под кирију —- подигоше једну кућу. која пм је неко вријеме за школу а подједно II за богомољу служила. Бидећи да ова зграда нс може одговарати. нити да је способна ни пристојна, да се у њојзи св. безкрвна жртва Христу спаситељу приноси, због чега намисле да себи дом божији —•- дсм

молитвени од тврдог материјала подигну. Но прн тому знајући, да то није лак посао, и да се за таково предузеће претходно и по издавно припремити треба; због чега међусобно разрежу и покупе нешто новаца, коју своту дадну у штедионицу у Сарајеву на сачување, а богме да би им што и добити било, док се они што боље припреме за зидање своје цркве. Тако прошле 1895, године запале кречану и добију потребити креч, а прољетос прнбаве и привезу на мјссто — камен и пјиесак. Кад су материјал почели за зидање прибављати, они нотраже односно замоле н дозволу од висок« земаљске владе, како за бесплану дрвенину тако и за дозволу к' подизању цркве, што им високоиста милостиво подјелити благоизволи. По получењу дозволе од високе земаљске владе, одбор крњеушке цркве обрати се преко дотичног Н|,отопрезвитора г га на високопречисну српЈко - православну АЕ. М. Конзисторију у Сарајеву, такође за дозволу да се црква мож^ почетн зидати. Но иошто са смрћу нагаега нпгда незаборављенога доброга АЕ. н М. Николајевића би столпца мптрополитска упражњена, то н одбор би одбијен су тим, да има чекати са зидањем цркве до наименовања новога митрополитд и, тек по устоличењу овога, да се по ново за сиоменуту дозволу са молбом обратитп имају. Дотпчни надзиратељ протопрезвптервта, впдећи, да ће народ потпуно охладњети на спрама подпзап.а цј»кве у Крњеуши, и да ће послпје много тежс н 11 и, ако се зпдање одгоди до нап менован.а новог мптрополита, због тога се поново обрати са молбом на високопречасну Конзисторију