Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 114

Б.-Х. ИСТОЧИИК

пароха Дубровачког буде намјегатеи 11. новембра 1833. године. Пошто се је Ншсолајевик с.вагда трудио и радпо о добру свога народа и тачно испуњавао своје свештеничке дужности, што су му и прет постављене власти признавале, и због тога га далматинеки вла. 1,ика Јеротеј Мутибарић произведе за протопресвитера дубровачког 28. априла 1843. године. У то доба појавпо се је на обзору српске кљижевности у Далмацији Др. Божидар Петрановић, који је настојао и радио највише о тому, да народ српски у Далмацији не уноси међу своје обичаје — туђе, и да не квари са туђинштином свој лијепи српски говор. У овоме послу ријаше му наш Николајевић десна рука, и управо они постадоше: „два тијела а једна душа." Па, као такови, издавали су „Срп. далмат. магазин," ту ријетку књигу, у којој су многи историјски споменици од пропасти сачувани, а многи народни обичаји и умотворине свијету на видик изнешени Ова је књига очевидни доказ, да се је и онда поврх све туђинскенавалеСрбпнСрбином осјећао. Течајем 1850. год. љута стријела неумитне смрти простријели његово родитељско срце, јер у непуна четири мјесеца умрије му јединац син Чедомиљ и јединица кћер Софија. Мало доцније умрему и супруга у Задру,те оностаде сам самцит, као дрво окрееано; али ипак жалост га у његовом раду ни најмање не помете, него још више рађагае о добру свога народа, који му сва брига бијатпе. Исте године, он бијагае први — између далматннских и прав. и римокат. свештеника — обдарен златним крстом Франц-Јосифова реда за заслуге, а од руског цара Николе добије на поклон прстен у брилијантима за књижевне заслуге. Да је и у Далмацији, као што је послије у Босни, потпуно повјерење и љубав народну уживао, видц се од туда, што га 1852 године. прпликом путовања Бзеговог Величанства кроз Хрватску народ послао, као свог изасланика

| на Ријеку, да пред Његово Величанство по низно изјави вјерпост и приврженост славних Дубровчана. Тако га 1853. године опет изашаљу у Беч пред пара, да му од стране истнх изјапи радост, што је избјегао опасности, који му је са смрти иријетила, кад оно пеки покушагае да га убпју Николајевић је провео 28 година у Дубров. нику, те у априлу 1858. године оде са свим у Задар за професора богословије, а.ш у 1860. год. — погато се успостави срп.-прав. Конзисторија у Задру — чему је и он много допринио, — те одма буде наименован конзисторијалним протопрезвитером. Као прота конзисториј.члни, више је пута заступао мјесто нрофесора у богословији, а једном је 2 године без прекида ту службу вршио. Уз исто 1Бег. Величанство именује га чланом Високог ц. и кр. покраинског школског Савјета у Задру 27. XII. 1873., а намјесник далматинс.ки Јовановић, по наредбн виеоког министарства богоштс вја и просвјете, изјавио му је захвалност и признање за његов рад у школском вијећу. Николајевић је у први одбор „Матице Далматинске" уљего одмах 1862. године као подпредсједник, и то у-књнжевном одсјеку. Градоначелништво задарско 1865. године изјавило му је писмено своју захвалност, гато је на молбу истог саставио пјесмујприликом светковања 50 година службе барона Лазара Мамуле, далматипског намјесника, која је ћирилицом била печатана. Николајевнћ се је, са још неколицинои свегатеника далматинских, заузимао и својски радио — као што је и послије у Сарајеву — да се у Далмацији оснује заклада за свигатеничке удовипе и сирочад, у чему је и успио. Одмах у првој одборској сједници 16./XI. 1861 год, буде он једногласно изабран за подпредсједника. пошто је по правилу исте закладе предсједник дијецезални владика. (Сврпшће се).

Р а з н о. Покладе часног поста У Сарајеву. У старој ликим празницима, а особито уз пост часни у сарајевској цркви елужи се редовно сваки дан великом броју. На покладе у вече, обично се служи вечерња и јутрења са Литургијом. Варошани и свечана вечерња, на коју је и ове године дошао околни селски свијет посјећава цркву свима ве- многп свијет варошки, да се Богу помоли и да