Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 118

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

штенички. „Уиука вндити као своштеника, била би ми сад највећа радост, онда небн жалио умријети, јер знам да мн у народу доста јака замјена остаје". То би често пута, отац Кузмо пред својијем синовима и унудима говорно, и збиљам доживио је своју жељу, која би нспуњена при рукоположењу унука Јована 1895. год. Након себе оставио је у својој иородици 4 свештеника :) 23 унука и 20 праунучади све у приличном доброме материјалноме стањЈ. Послије смртн свога оца Јакова, Кузман се рукоположи у 1843. г. у својој и старој цркпи од митрополита Игњатија. Од тада па све до окупације, своју свештеничку дужност, вршио је свагда одушевљено, ие »резајућн од заклетог душманина и непри јатеља нрађедовске вјере. Промнсао божиј хтјео је да у породицп сиојој изгуби оно што му је најмилије, своју иодадију (Мару) 1853. год., која му јс лијепи пород оставнла На глас смртп доброг етарин-, п ријетка пастира слегао се сав народ његове и љеговпх сииова парохија. Колпко је ( вај иастир од.чн ц иосиећен срцем и душом за цркву,и свој срискп ма|нзд, најбол.е се внди из унапређења у народу онога, чега данашње свештенсгво у стању није имати. У својој парохији оставио је двнје цркве у раамаку (једна од друге) I сат хода. Јсдну је начинио и осветио у 18У4. год. од блаженоупокојеиог добротвора и арх еии^копа Дабро босапеког Георгнја. При спроиоду п укопу покојника чниодјеј ствовалн су надзиратељ Лазар Ћулибрк, н синови му Василије н Милан. Тпјело покојника -еахрањено је у породччном г|)об.ну са десне стране храма Вознесепија Гоподи.ег у Лушцима. Прп опијелу у цркви држао је говор његов сии свеиггепик Милан, у коме је вјерним бојама оцртао живот и рад нокојников, за паству своју, коју је он очннски љубио и грлио, напоменуо је да незабораве брзо доброг пастира, ко]и је знао у иајтежа времепа сачувати са крстом у руцп лнјепу вјеру правоелаину и народпост српску у том крају, а млађем је параштају данас то све оставио и предао у аманет на чу кање, да га I

они својим -млађима тако, неповриијеђено, опет имају уручити Падзиратељ Лазар Ћулпбрк, над земним остатцима (на гробљу) чокојника држао ^такође говор, у коме је истакао особите и риједке врлине упокојеног старца, које ће вјековима очуване остати међу стадом његове подручне и свештеничке пастве. Један од његових унука посвећује сјени „неумрлог дјелатеља впнограда господњег" ову тужну ријеч, родбини и стаду бившему дуговремене п педесетогодишње и непромјењиве пасгве. 7 ужни зборе! Дуговременн живот даје се од пога, но не свима људима као некојим, па занитајмо се, за што је важан и иеоцјењив земаљски жпвот? за то, што днје човјеку времено поправитп се и потрудпти за будућн и вјечити живот! Чеетпт је и неоцјењив дуговремени живог, но не по броју дапа, но по броју добрих спасоносних дјела м полезних трудова Чесгит је велим и неоцјењив дуговремени живот, кад човјек поживн, тако, као што је поживио овај почивши и достоблаженн свешгеник Кузмо. Пуннх мал не 90 љета жпвљање он. Та каковнх биједа н новоља проживи миогољетствије н.егово. Какових ли преображаја доба свог непознаде он. Жнвот његов не бијаше дугов|)емен за то, да у њем што више зодоволјСтво тјелу свом налази, него за то, да би побожно жнвно и што боље евојнм дуговременнм жнвотом стаду свом од користи био Познат вам је тужни зборе! цио живот овог достојног служитеља олтара Господњег. У 30 годн и и живота свога ступн он у овај светц чин, да продужи службу впипвем творцу, коју аотле вршио његов отац Јаков. Ђед старца Кузме иоп Јован, такође бјеше снепггеиик и пастир стада Л [>истова, који је оиет тај свсти чин наш .Ђедио од предходиика и прађедова евојих, те тако видимо да иам овај сгуб, већ одавно у средини својој свештенство н.егује, које н дапас у мплој нам покрајпнн своје огранке велел.епно шнри, и побожпошћу се и ревношћу одликује. Позиаги су вам, тужни зборе, дапи ревиосне елужбе овога ријеткога пастира стада гоеиодњегП^јзиаго вам је, како он на први позив вјернима