Босанско-Херцеговачки Источник

Отр. 122

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ов. 4

до 10. априла о. г. не пропусти преко надлежних протопрезвитерата поднијети нам: 1) Име црквине и на којем је мјесту ? 2) Шта све народ о њој приповиједа ? 3) Кад је грађена и порушену (год.)? 4) На чијој је земљи та рушевина? 5) Држили се какав збор и молитве преко године на њој ?

6) Да се напомену иначе и сва друга мјеста, која народ поштује, и на којима се свијет на молитву сабира. Пречасна г. г. проте и падзиратељи дужни су такве исказе од подручног свештенства скупити и на вријеме овој духовној власти припослати. АЕ и Митрополит Дабро-босански: Шкоми.

Записи из пастирског богословља. Саставио ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николић свештеник у Митровици. (Наставак.) Да би потпуније исцрпили питање о

обвезаностима пастира у одношају према пастви, показа^емо неколеуо услова на по се, који су нужни ради више успешнога испуњивања пастирске дужности. а) Познавање самоги себе. То је татедво стање човечјегасрца, које се постизава само путем изучавања своје рођене душе, својих сумња, борбе, опасности, нужда, искушења, грехова. С тим циљем пастир је дужан да пажљиво пази и означава своје сопствено духовно искуство, да би се руководио њим у старању о душама других: јер као што се човечји лик огледа у огледалу, тако и душа једнога човека налази себи одговарајући израз у души другога. б) Друштвено и иривлачно обраЛање. 0 том је много говорено раније (у одељку о одношају пастира према друштву) 1 ) и с тога нема нужде овде опет о том говорити. в) Умење ирилагоЏ(вати се. Пастир је дужаи да се труди да прилагођава своја духовно васпитна срества са оним

') Види дец. свеску „Иеточника" III, 3 и даље у јануарској свесци.

стањем и положајем, у коме налази он ову или ону породицу или оделнога члана своје пастке, за време кад их посјети. Он је дужан прилагођавати се к људима, к њиховим карактерима, ка времену, месту и случају. Св. апостол Павле и овде, као и у многим другим одношајима, преставља собом велики образац за пастира. „Ма да сам слободан од свију" говори он за себе у једној од својих посланица, „свима себе учиних робом, да их више придобијем. Јеврејима био сам као Јеврејин, да Јевреје придобијем; онима, који су под законом, да придобијем оне, који су под законом; онима, који су без закона био сам као без закона, (премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне, који су без закона. Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год спасем кога. А ово чиним за јеван^еље, да бих имао дијел у њему" (1 Кор. IX, 19—23). Свештеник је дужан да пази особитости у околностима и историју своје парохије,ненападајућн сабесмисленом и брзом ревношћу на укорењене предра-