Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 175

од те нечисте латинсгее пјене, учећ истине православне вјере чнтањем православних књига, разговарајућ се с православним пастирнма н учитељима . . . Посматрајте, шта се и како свршује у иравославним црггвама, — па се брини те, како ћете и сами у свему ићи за тим! Кад су ваига дједовп п прадједовп прелазили у унију, Рим им је обећао, да ће нм све неповријеђено чувати: и обреде православне цркве и вјерску науку; тада се тражило од онпјех, што прелазе, да само признаду римскога еиископа (папу) за врховног архипастира - и ништа више ! Но езо већ прође од тога времена триста година — па шта сад видимо ?! У вас наказише не само вјерску науку, већ чак и саме обреде . . . Православни вагаи преци никада не знађаху ни признаваху, да је римски папа видљива глава цркве, намјесник не само Хриетов на земљи, већ и тројединог Бога, они знађаху само, да је римски папа исто тако архијереј као и сви архијереји, да је он, (према 28. прав. четвртога васељенског сабора Халкидонског), по величпни влас/ги једнак цариградскоме патријарху, — а сада?! Сад су већ и аустрпјским Русима језујити убили у главу, да папа није само први свештеник, већ и цар, да ]е он намјеснпк божји на земљи, — да је непогрјешив и т. д. Прије су ваши дједови и прадједови читали символ вјере, — као и ми без додатка у осмоме члану. И кг [катнго „и ш Смнл" и[^одаш,дго (РШо^ие), а сад су те ријечи унпјсте и у ваше молитвенике . . . Али узмите своје старе молитвенике, погледајте у њнх, да ли ћете наћи тамо тај додагак, који је јерес рпмске цркве и који источна црква није никада примила? Ваши преци, ма да су већ били прешли у унију, за дуго нијесу знали — о чистилишту, индулгенцијама (опраштање гријеха за новце), за догмат о непорочном зачећу св. Дијеве Марије (шппасиЈаи), за то, да се свештеници не емију жеиити и др. и др; — а сада?! Сад је то већ све полагано уведено и у ваш катихизис и у практику, ето, на пр. овдје — у Америци цагоне унијатске свештенике, да се не жене, к'АО латински патерп, — као да је, тобож, тајна брака грјешна и да каља друге тајне, које свршује свештеник!

Тако ее искварише у кукавних унијата римски папе и њихове слуге — језујнти! Сад е-пТ — чује се — отимају ми и рођени језик у богослужењу, замјењујућ га маџарским у Угарској , а латинским или пољским у Галицији ! Прије су руски унијати имали право васпитавати своје свештенике у руским семинари| јама, а сад су и њих узели језујити у своје руке те већ васпнтавају руске свештенике посве латински, тако да одатле излазе свештеници ни налик на пређашње унијатске свештенике . . . већ праве латинске удворице. Но јели с тога сва те унија само проста обмана, или како се ви изражавате „цигански посао"?! Да, то је „цигански посао" — и ништа више. Она не може .аовести спасу, јер води паду уетанова св. васељенских и помјесних сабора, које замијенити нли измијенити нико не може под страхом : клирици — збацивања с чиеа, а евјетовни одлучења од цркве. У 7. правнлу 3. ваеељенеког сабора ево шта на пр. чнтамо: „Да се не донусти никоме проповиједати. или ниеати или саетављати другу вјеру, оспм оне, ксју одредише св. оци у граду Никеји, што их сабра свети дух. А који ее усуде саставити другу вјеру: епископ да остане без епискоиства и да се збаци; клирик исто тако нека се избаци из клира; а ако је свјетовњак — нека се преда аиатеми, ' као што је речено У 1. православног 6. васељенског сабора — но што су ■ св. оци изложили у кратко вјерску науку пређаш(вих св. сабора, — закључују овако: „ако ко било од свијех не држи и не прими споменутих догмата побожности, да не само да мисли и приповиједа, већ покушава и да иде противу њих; тај нека бу-де проклет по гтрије састављеној паредби пред споменутим и блаженим оцима и из хришћанског друштва, као туђ, нека се искључи и избаци. Јер смо ми, обазирућ ее на оно, што је нрије одређено, еавршено ријешили, — да нити што му драго додајемо, нити одузпмамо . . . никаквим начином". Сада судите еами, под што потпадају, они. који измијенише 8. члан снмвола вјере, који уведоше нове вјерске догмате о безгрјешном за-

чећу,

чпстилишту, поглаварсгву папину у

цркви и о његовој вепогр^епшвостп и т. д.