Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 162

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 5

Записи из пастирског богословља. Саставио ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис. Превео Григорије А. Николи^, свештеник у Митровици. (Наставак.) 2. 0 пастирским посетама.

Породица може бити назпвапа у тагсо псто правом смислу божапственнм уређењем, као и црква; и сама црква је велика породмцА, сједиљепнх у Христу, својој Глави. Пастиру је неопходно да гледана св< ју парохију с те тачке гледшпта, особито у виду обвезаности, која је на челу, пастирске посете парохијана. Вигае, но игде, н.ему се пружају могућности и угодносги да учува своју паству у домовима, где открпва њихов истинити карактер. Он је дужан строго да промери и оцени моћ породичних вез.ч и симпатија, дубоко да појми њихово значење и да се користи њима ради увиђења свога благотворнога утецаја на паству. Као средство религиозно-нравственога васпнтања народа, пасгирска посета има веома комлициране и разнолитсе цељи. У опште мора се казати, да, посећујући кога год од својих парохијана поводом овим оним, пастир је дужап већи део свога времена посветити посебној беседи о предметима религије. Посећујући породицу с том цел>и, он је дужан старати се да говори са сваким чланом њеним поссбице; а ако се посљедње покаже немогућим и незгодипм, то да излаже пред свпма члановима нородице дужност покајања и вере у Христа, и ако нема никакве особите препреке, то сваки пут да заврши свој разговор молитвом. Само по себи разуме се, да овде не сме бити ништа натегнута, формалнога, суровога и одвратнога. Пастиру не приличи ништа таковога

чинити, што би прелазило границе његовога одношаја према пастви, као најближега њиховога саветника п руководитеља у религиозном животу. Он је постављен ради старања о душама парохијана п дужан је употребљавати сва средства, која су му на расположењу, ради спасења њиховог од вечне погибељи. У домовима парохијана свештеник допуњује и докончава оно, што није могао или ннје успео да учини у храму са црккене кгтедре. Ако му је проповед била без успеха, не показује жељенога деловања на паству, тада, свакако, веома је разумно и шта више неопходно желити да их внди у њиховим сапственим домовима и, говорећи посебице са сваким од њих, да се труди запечатити у њиховим душама оне истине, према којој су били непажљиви у храму, када се иста излагала и тумачила. А ка овоме, осим опште потребе у религинзном назидавању, задовољењу које служи црквена проповед, у свакога из чланова парохије пма своје нужде, које захтевају ради свога испуњавања сваки пут нарочитих, посебних мера и срестава до стране пастира. Задовољавање тих посебпих нужда и потреба, које су привремено уникле у религиозно-наравственом животу парохијана, и саставља главну цељ пастирских посета. Изазване религиозним молитвама и сједињавајући се често са религиозно богослужепим деловањима (освећење домова, свечарско водосвећење, причешћивање и јелеопомазање болних, помињање умрлих