Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 186

Е. X, ИСТОЧНИК

Св. б

сански. па као ваљани и честити архипастир био је до своје смрти — 8 феђруара 1896. год. Српски роде и народе! Псштована господо чиновници! Ми срби православне вјере имали смо, и имамо и данас Срба владика, Срба патријаршеа. Ама,' мирне душе могу рећи, да послије светога Саве Неманића, још ни један сраски архијереј не учинн српству ни иравослављу толико, колико је учинио Георгије Ниггслајевић, а особнто што се тиче добротворства, ту га ни један владпка надмашио није. Сла^ашне су моје груди и ријечи, да вам драги слу-

шаоци све потанко искажем и опишем, о блаженој иамети Георгија Николајевића, за то ће те ми вп и блажена сјена доброг ј Г еоргија опростити. Но, млађахни ннок, кога је твоја света српска десница произвела за српског калуђера, кличе ти узор архијереју — Георгије Николајевићу: Слава архијереју Георгију ! Слава великом ерпском народном добротвору! Слава српском књижевнику Георгију Николајевићу по сто пута ! Амин. У Јајцу, 9. фебруара 1897. године.

Говор на годишњем парастосу Ђорђа Ни Благочестиви ХришЛани и драга брсНо! Јуче 8. фебруара, навршила се равна годипа дана, од како је митроносни поглавар српске цркве у Босни, Ђорђе Ннколајевић преселио се у вјечиост, да тамо ужива добре плодове за непролазне заслуге, које је на зем.ћи оставио и са п.пма своје Српство вјечито задужио, да за благо Његове гтлеменлте душе, топле молитве вишњем Богу шаљу. Божја воља била је та, да овај узвишени архмпастир. кад је дубоку старост доживио и своје племенито дјело впсоком достојанству уподобио п зблизио, да је онда сишао са кормила своје п])авославне цркве и духовне лађе и предао је на искушеше до другог провпђења бурпим таласпма (љуцке) народне немоћи. Ноложио је свој жезал, којим је сузбијао „волка градушчаго к овцама" (вука идућега к овцама). Затворио је своја праведол.убива уста на вјеки до страшног б ожијецсуда, с којима је мудром поуком и благом Христовом науком своје словесно стадо духовно гојио и крп|еппо. Једном рпјечу, овај велики и неуморни раднпк Христова вннограда отшпаојепред престол.е небескога цара, да му преда многе таланте, које је трудом и радом стекао и сачувао, и то са тврдим убјеђењем у оно Христово обећање, да ће му небески покјереник рећи: „вјерни слуго

блажепоупокојеиог митрополита солајевића. уђи у радост Господара твога; јер ако сам ти мпогј повјерио, заиста, заиста много си и заслужио" Блажено упокојени митрополит Ђорђе Николајевић, отишао је у небесно иристаниште, ђе нема злобе ни пакости, печали ни болетп: камо ће мо сви огићида примимо награду или казну; али оп је неуморно име и сјајне трагове након ссбе осгавио, на којима је многи жнжагс просвјете прислужио, који ће вјочито горјети не само у сребрену кандилу, него ли у срцу његове пастве и потомства ; јер.је он своје правостечено и велико имање подјелио на свете и добродјетељне цјели: а то је на цркве, школе и сиротињу. Овај живи споменик, кога је Нпколајевић у срцу свога народа подпгао, остаће на све вјекове као насљедник, који ће прелазнтп од оца сину, од сина унуку и т. д. Браћо, на оспову Његових непрелазних заслуга, помолимо се из свега срца као п сва данас његова благодарна дјеца, свемогућому створитељу, да нашег опнггељубљеног и неуморног добротвора Митроиолита 'Борђа Николајевића племенита душа буде у небеском царству виђена међу душама онако, као што је даница звијезда међу звијездама. Ампн. Ј г Кључу У. фебруара 1897. Говорио: Хаџи Миле А. Попадић, ррото.