Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и, 8

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 269

мидијски Георгије, у ието вријеме писаше историју Богоматерине хаљине. Казав о томе, како су патриције Гарбије и Кандид за дара Лава I. узели св. хаљину и да је метнута у влахернски храм, Георгије продужује: „Сад ћемо казати шта се догодило у наше доба и шта смо еами' видјели. Било је вријеме, кад су наше стварн ишле добро и никаква нас војна није страшила. — Али ето наишао је на нас мач страшна сјаја, који. чинило се, да ће поразити сву васељену. Вођ, који је предводио толике чете, хтио 1е ступити у преговоре с вјерним императором. . . . Кад је та хала опустошила све околне градове: импе. ратор скину све царско, те у просту одијелу дође у храм Божје Матере. . . . ГГатријарах се дан иноћ мољаше у томехраму." Даље вели Георгије, да су из опасности да не би непријатељи оплијенили влахернски храм његово благо брзо преносили на друго мјеото и у тој брзини, да су нашли ковчег с хаљином БожЈе Матере. Најпослије описује свечаност, која је била пошто је прошла биједа и додаје, да је патријарх наредио, да се дан избављења престонице од непријатеља п пренашања хаљине Божје Мајке на пређашњем мјесту у влахернскоме храму особито светкује 1 ). Какви су то непријатељи? Какав је то страшни мач? Комбефиз с пуним правом види у стратшоме мачу грозну комету, али гријеши нри одређивању

У грч. минеју и у антологији 1671. и 1709. канон на полагање појаса Божје Матере (31. авг.) натписмује: %0р10У Гемрусо^, т. ј. од Георгија, никоиидијског митрополита, У слок. минеју канон ЈосиФа, писца пјесама, другог саврсмелика Фотијева. Садржај службе показује, да је написана због знамените свечаности над непријатељима царства. На 31. августа пренијето је празновање појаса Божје Мајке већ 950. кад је излијечен цар Зон. Гл. антологијон. 1767. г. и кијевски мјесецослов

времена 2 } 864. г. грозна се комета јављаше у облику мача 20 дана ! ). И 864. г. Руси опустише околицу Цариградску, о чему је говорио патри1 јарах Фотије, а за тијем писао у посланицн. И тако нам описима тога догађаја, које читамо у Лава Граматика, Симеона Логотета, Георгија Монаха и Константина, Георгије Никомидијски додаје неколико нових прилика. Понављамо: жалост је, што су бесједе Фотијеве „о рускоме нападају" остале још неиздате. Вјеројетно је да би нам откриле још неколико догађаја, толико важних по пошљедицама за Русију 4 ). 4.) У чину богоелужења патр. Фотије увео је још знатнију особину од установе благодарног празновања Божје Матере. Прости је народ пише Максим Грк — до Фотија, почетком свакога мјесеца, палио пред кућом ломачу и нразноверни су скакали кроз огањ да се очисте. ПатријарахФотије установио је светити воду у почетку сваког мјесеца и саставио је чин малог освећења воде 5 ). Блажени патријарах нисао је такође чин исповиједања вјере који чита онај, који се поставља за епископа и похвалио је исповједника вјере патријарха Методија двјема стихирама 6 ). ») Комбефиз, издавач Георгијева причаља (Т. 2. а\ ; с1. ио\ г . ВЉ1. Ра1. Раг. 1648.) вели, да се то догодило за цара Ираклија. Новавријече нанадајаСкита наЦариград, Ираклије није био у Цариграду. Гл. још пр 50. КомбеФиз у опћа гријеши улицу и времеау Георгија Никомидијског, држећ га за једно лице с Георгијем Писидом, због чега га давно Фабриције и др. осудише. *) Сокто <јоте уоп 8с1т1>ег1 ,ч. 385. 4 ) Гл. напријед 16. прим. 5 ) Максим: „Одатле је ушло у обичај излазити на воду на богојављење." «) Стихире у служби на 14. јуна, чин исповиједања вјере у бечкој библ., соЛ Кз1. 45. 1|атђес. сотт. 8, 453. Мајо је издао 3 молитве у стиховима за цара Василија, вјеројатно написате на Василијево крунисање (8ресП. гош. Т. 9. р. 739.—743,): Епиграми Фотијеви у рукои. МопЈСаисоп, ВЉ1. Сош11 р. 520.

Црква и школа. Историјско предавање европејскијех идеја у питању одјелења школе од цркве. Од Јована Шарића, пароха церањског у Далмацији. (Наставак.) У осталом, унутрашњи строј школа, заба- и препоруком. Пореду са државнијем школама. цивао је строј старијех: религиозна наетава по влада би одобравала и те, које би биле завопређашњој, у главном се забацивала, учебно ру- ђене и специјално управљане духовенством; ководство допуштало се дозволом духовне цензуре кредит тијех школа бјеше велик у опћенитоме