Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 244

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 7 и 8

АЕМ. Конзисторија наша у границама по уједно свој архипастирски поздрав и благонама и закону означенима. слов. Молећи се Свевишњему за здравље _ АЕ и митрополит дабро-босаиски: и спасење милох- стада свога шаљемо му Николаи, с. ().

Бр. 277. ех 1897. Пречасном свештенству и благочастивом српско-православном народу богоспасајеме Митрополпје Зворничко-Тузланске.

Ношто је са иријелазом Високопреосвештеног госп, Николаја Мандића са митрополитске катедре зворничко-тузланске на катедру дабро-босанску, остала упражњена катедра митрополије зворничко-тузланске, благоизвољело је Шегово Величанство, наш премилостиви цар и господар, Фјктц Јосиф /, старајући се очински о добру цркве наше свете, Својим највишим ријешењем од 17./29. маја о. г. именовати мене митрополитом ове богоспасајеме митрополије, пошто је и ЈБегова Светост, васељенски патријарх Константиц са светим Синодом, код каноничког избора у патријаршком св. храму, за достојна ме нашао тога високог јерархијског степена црквеног. На основу тог превишњег именовања, по расположењу наше највише црквене и мирске власти, свршили су архијерејску хиротонију и призвали Духа св. на мене, Високопреосвештена Госп. Николај МамдиИ. митрополит дабро-босански, Серафим ПеровиЛ , митрополит херцеговачкозахумски и Гаврило ЗмејановиЛ, епископ вршачки — 27. јула (8 августа) о. г., а тог истог дана, послије св. литургије, увео ме у име Његова Величанства у права и дужности епископске, Његова Преузвишеност, високородни господин Јован барон Апел , ц. и кр. ђенерал коњаништва

као царски за то повЈереник, те сам тиме примио и управу ове митрополије. Јављајући то свом свештенству и народу српско-православном сматрам за прву своју дужност, позвати пречасно свештенство, да савјесним, ревносннм и тачним вршењем својих дужности свештеничких у цркви, школи и пастви својој духовној, задовољавају што потпуније оној светој и узвишеној цијели, којој црква наша света тежи и којој су они дужни служити као служитељи олтара божјег, па да стеку милост божју, при Јнање своје претпостављене власти, а и повјерење и љубав свога народа. Чланове пастве своје духовне, народ српско-православни. позивљем архипастирским гласом, да не попусти у љубави својој према цркви својој светој и светом православљу, већ да према повољним околностима, у којима нам се црква и школа и у опће црквено-народни и просвјетни живот наш налази, што боље напредује и јача у свијести црквеној и народносној, па да нам свима свијетао образ остане пред потомством нашим, као што нам из прошлости свијетли образ и свијест хришћанска и српска, ^едова и праЈједова наших. Свима нам је пак поданичка дужност да сачувамо непоколебиму вијерност и