Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 292

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 7 и 8

Бога икад зажалили, што је Бог дао неким људима и сувигае, а онк се пате: к'о ђаво у мало воде, По своме танком. кухвету (снази). давали су прилично и фукари милостиње. Дође и премлљеће (прољеће) Очева крушка просу бехар тако, да се свак жив чудио, а кад дође љето и крушка понесе род, Боже драги, ја колике су ■крушке иа стаблу — има у свакој по ока! Сви, јет к'с сввгјет, и онда јв бнло доста угурсузлука к'о и данае; ко год би покрај крушке прошао, салетио би по коју. Кад виђеше браћа да се свијет не пролази ћорава посла, здоговорише се да крушку наизмјенце чувају. Тако и буде. Најстарвји прими се да чува крушку дан и ноћ а друга два брата оду на рад. Чувајући најстарији брат крушку, дође му један човјек, па га замоли, да му даде коју крушку за хасте (болесника). Он му одговори: Драги, није моја сама крушка; у љој има дијела још моје двојице браће. Од љихова тала не могу ти дати, јер они нијесу овђе, од мог тала даћу ти, пак устане и узбере му једну крушку. Чојек узме крушку, зафали и оде. Кад буде други дан, дође средњи брат да чува крушку, а најстарији и млађи брат најме се у рад. И средњем брату дође други чрвјек па га замоли да му даде коју крушку, а овај му одговори' Драги, није моја сама крушка у њој има дијела још моје двојице браће. Од њихова тала не могу ти дати, јер они нијесу овђе, а од мога тала, даћу ти, па устане и узбере му једну крушку. Чојек узме крушку, зафали и оде. Сад дође ред и на најмлађег брата да чува крушку, а најсгарији и средњи оду да раде у другога на надницу. Кад би пред вече, ето ти једног ихтијара (старца) под крушку, па ће рећи: Машалах, добрих крушака. мореш ли ми дијете коју узабрати ? Најмлађи одговори исто онако као и друга браћа: Драги, није моја сама крушка; у њој има тала* још моје двојице браће. Од њихова тала немогу ти дати, јер они нијесу овђе, а од мога тала даћу ти, пак устане и узбере му једну кругаку. Старац узме крушку, зафали му се и оде. Тако су ето браћа чувала наизмјенце крушку, и кад би коме по коју давали. вазда су онако говорили као што су чинили кад су истом започели крушку чувати. Бог дао пусти бирићет на воћки, па што брађа више дијеле, то воћка све боље рађа

а није фајде душе губити, потрефила. се браћа милосна срца и добре душе, па ко гођ иптте, а они дају. Најкраће рећи, нијесу били титизи (циције). Кад дође јесен, отресошс крушку, п&к подијелише на три једнака. дијела. Пошто то учинкше, најстарији брат одвади од свог дијела онолико крушаКа колико је евијету раздао, велећи : да није право, да ои има једнак дио коЛик' и браћа му, јер је он свијату дијелио. То исто учини и средњи и млаћи брат, те тагсо сва тројица признаше да су свијету еваки од евог дијела дијелили. Ова братска љубав и поштење допаде се самом Гоеподу Богу, па рече: Послаћу св. Саву међу ову браћу да их прокуша, да видим хоће ли и поелије кушанције (кушање) и на њима показаних чудеса, остати онако добри и поштени. к'о што су били честити, док су крушку чували и праведно дијелили. По заповиједи Божијој, дође св. Саво међу браћу, па им рече да мало проходају, Пођу браћа са св. Савом, па кад дођу на једну пространу нољану, на то ће св. Саво најстаријем брату рећи: „Шта би најволио да ти Бог даде на овоме свијету" ? а овај му одговори: Што ме питаш, кад ми не можеш помоћи! Св. Саво на то ће: Може бити да бих ти е помоћу Бога мого н помоћи; јер Бог. кад му се свесрдно чојек замоли, услиша његову молитву. Кад то најстарпји брат чу, он се само врло обрадова, па по томе диже главу у вис па рече: Ја бих најволио, да мјесто оних врана, гавранова, орлова, соколова, врабаца и других тица што лете постану овце. На те ријечи помоли се св. Саво Богу, а Божији емером, претворише се све оне тичурине у овце, које најстарији брат собом поведе и постаде богат чојек тако, да му није било пара на далеко, Онда се упути св. Саво са она друга два брата. Кад дођу до једне ријеке, запита св. Саво средњег брата: „Шта би најволио на овом свијету да ти Бог дадне?", а средњи брат дуго и не промишљајући рече: Ја бих најволио да се пола ове ријеке претвори у вино, а пола у ракију! На те ријечи помоли се св. Саво Богу, а божнјим емером, стаде ријека ко рука, тећи вином и ракијом баш онако, како је онај средњи брат и желио Сад ти се он истом размахну радити Пусто пиће продаје се нг све стране ; јефтино пак га свак пије, људи, жене па и ђевојке! Ето