Босанско-Херцеговачки Источник

Св„ 7 и 8

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 29б

си се и научио!" Крчмар кад виђе, да се с водом не може трговати ни паре згртати, к'о прије, скупи лике па оде под очеву крушку да је чува, Тако се опет под крушом иађоше најстарији и средњи брат, али им крушка више не даваше рода, с тога они дођу по свијету да просе, и тако су просећи и умрли. Сад се упути св. Саво најмлађем брату у планину. Кад он уљезе у колибицу вт^ђе, ђе ништа немају. Јадна жена од кравље балеге скухала погачу, па запретала у луг да се пече, а у котЛу се вари коприва и друга травуљина, да то с погачом једу. Св. Саво прекрсти шљаком по огњишту, па рече жени, да вади погачу. Жена извади погачу кад оно погача се претворила у бијелу погачу од брашна. По томе св. Саво прекрски 1«о котлу шљаком а од оне травуљине у њему, претворн се у најљешпу манџу (јело). Царева кћи постави софру, па на њу метну ону врућу погаћу и манџу а како није било више него двије дрвене кашике то она даде једну кашику св. Сави, а с оном другом почне се она с мужем „нолагати," Кад то виђе св. Саво, даде своју кашику жени, а он се почне с мужем јој „нолагати" (наизмјенице из једне кашике јести кусати) велећи: да не

ваља, да се чојек и жена с „кашикама полажу . Од тога времена оста обичај у српском народу, да се при једу чојек са женом кашикама не нолаже, него увијек мушкић с мушкићом, Пошље ручка остадоше сви, па захвале Богу. Св. Саво помоли се Богу, а Бог учини чудо, те се од оне колибе претворише царски дворови ! Пошље неког времена цар, отац оне сиромашкове жене, зарати се са силнијим царом од себе, који му царство преотме, а. он к'о јадан к'о жалостан упути се у свијет да проси. Срећа га нанесе у •гу планину, па оде одмах у оие дворе. Туди се распознају да је он отац цареве кћери, а да јој је муж онај сиромашак, најмлађи брат. Пошто се све троје изгрле, изљубе и поплачу, почну нричати своје чудновато житије. У тој планини постане онет царство, у коме су њих троје сретно и задовољно живјели, па ако су живи и данас им је добро, а и не било им добро, кад им је помагао Господ Бог и св. Саво Немањић — да му је слава и милост док је Срба и српског народа. Од Остоје Тупајића, из шехер Сарајева. Нрибиљфкио: Васа Манојлов Ђуковић,

(Наставићв се.)

Примједба тта чланак: Праслааа при освјештању ново саграђене српске цркве храма св. Саве у Биле^у 8, септембра 1896 Високопречасни госп уредниче! Изволите ј Остављајући највећу очинску наклоност ми допустити мало простора у Вашем цијењеном ; високој земаљској влади. истакнувши поједине листу „ Источнику", да рекнем ријеч-двије односно | приложнике, као Бањалучку општину. у прилогу 1'орњег чланка Елеи на ствар! Високопречаени ј 10 фор. Додавши томе поједине личности, које господине! — Пречасни господин (писац) горњега. ј су се трудиле, око усавршавања ново саграђене чланка, износећи аред очи пошт. читаоцижа | цркве. — Даље пречасни г. дописник прелази мјесну свечаноет, о освјештању ново- еаграђеве ; на опис свечаНости! поћам сд доласка Њ. В цркве у Бплећу Доказујући у краткои потезу ј АЕ и митрополита г. Серафима, додавши томе и њену историју, од 1879. до 1896 почевши од личне посјете, као и квартир у етану госп. војничког заповједника, г. мајора Клоса, џрестав- престојика Адамовића. љајући га хтитором мале капелице у Билећу ПридруЖивши тоие литију, од мале капелице — И даље Њег. преузвишеноет пл.гоеп Калаја до ново-саграђене цркве, као и вечерњу, јутрељу заједничког шшиетра, оенкваоцем идеје, о почетку ј и архијерејску службу, уз судјеловање 8 свећеданашње иово-саграђене дрквс у Билећу, на I иика, и иречасни ђакон Правица. — Даље се г. снову прилога; своге од 500. фор. ' ј дописник упутио описат објед' и здравице у