Босанско-Херцеговачки Источник
Стр. 246
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Св. 7 и 8'
у Босни и Херцеговини, односно у под- ј цеговне и да су безприкорног понашања ручју аустро-угарске монархије; ј и иеожењени; 3 свједочанство надлежне политичке ј 4 лијечничком свједочбом, да су тјевласти да су припадници Босне и Хер- 1 лесно и умно потпуно здрави. У Сарајеву. дне 1./13. јула 1897. Зешљека влада за Босну и Херцеговину.
Бр. 100.308 /1. Распис Почетком школске године 1897./8 подјелиће се уз већ постојећих 60, још 12 нових штипендија по 200 фор. онијем ученицима гимназије у Сарајеву и Мостару, којн су воллш по сврпхеним гимназијским наукама посветити се свештеничком сталежу, у ту сврху ступити у источноправославно богословско училиште у Рељеву. Од овијех новијех штипендијалних мјеста отпада на припаднике епархије дабробосанске б,ана припаднике мостарске и тузланске епархије по 3 мјеста. Они који један од тнх штипендија добити желе, имаду своје, са крснијем
с1 ЈЈсхаЈа. листом, задњом школском свједоџбом, лијечничком свједоџбом и обвезницом (реверзом) —■ да ће по свршеиим гимназијским наукама ступати у рељевско богословско училиште. а у противном случају уживати штипендиј земаљској влади у цјелости повратити — обложене молбенице до најзад 8./20, авгусша т. под. дотичној котарској области поднијети. Обвезницу имаде осим дотичног молите.ва супотписати и његов отац, односно судбено постав.љени старатељ (тутор) а мора иста и судбено легадизована бити. У Сарајвву, 22. јула 1897, Земаљска влада за Босну и Херцеговину.
Записи из пастирског богословља. Саставио ректор кијевске духовне семинарије Архимандрит Борис Превео Григорије А. Николи^, свештеник у Митровици. (Наставак.)
Што се тиче трајности посјета, на исти начин карактера и правца разговора пастирева са паством, то се сви ти услови одређују самом цијељи посјета, а тако^ер околностима, при којима се оне свршавају и које у разна времена могу бити врло различне, По томе, у одношају показаних питања морамо се ограничити најопштијим и кратким размишљањима. Посјете не смију трајати дуго, да не би биле теретне за посјетиоце; на исти
начин не смију бити ни одвише кратке и брзе, јер у таковом случају не би имале другога значења, осим хладнога испуњавања пустих формалности, сасвим некорисних за парохијане. Гдје се пружи могућност учинити добро дјело, онде се не треба уклањати од њега. Здрави мисао и околности служе обично најбољим рукоко^ама у оваким случајевима. Свака посјета, у колико то зависи од пастира, на сваки начин треба да приноси