Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 7 и 8

Б.-Х.ИСТОЧНИК

Стр. 303

Живило Внсоко ц. и кр. заједничко министарство! Живида Виеока земаљека влада, та добротворка и прилозкница наших сироматпних св. храмова. у име црквеног одбора: У Жепчу дне 15. јуна 1897. Предеједник: Никола, Николајевић. царох. Нен-гдчом емрћу нашег драгог сина Вељка, који се 24. јула о. г. при купању у Сави утопио, ожалошћени емо до крајноети. Нашу велику тугу, ублажило нам је донекле п. н. срн правосл. грађанетво из Бос. Градишке еа својим свештенсгвом, као п вриједни парох г. Л>убо Борота из Ст. Градишке, који у многом броју извољеше участвовати тужном спроводу наше узд ице. Свима нека је на овоме мјесту велика фала изражена, а ми ћемо се увијек сјећати њихова пријатељског саучешћа. Ожалошћени: отац Јован Шпирић, тужва мати: Анка. гаши^ки свештеник. Добра дјела доброг старца. Овдашљи трговац, честити старина и вриједни хрпстјанин Никола ГрбиЛ (Убибук) придарио је српско-православној цркви у Санском Моету 1892. год. два велика чирјака (од мједи) са великим красним еви}ећама, који стоје пред св. олтаром, за исте је нлатио 151 фор. а вр. Ове године о св. Воскресењу наручио је звоно, које је довежено у Санеки Моет 27. јуна т. г. за звоно је платио 134 фор. ев. нп Петар и Паво јесте храм цркве у Санеком мосту, те истог дана по свршетку јутрање, звоно су осветили два свештеника мјесни и томпнски Шиирић, који је на позив старог Николе дошао из села Томине, Никола је прошле године купио ето у цркву за 3 ф. 50 н. што укупно чини 288 ф. и 50 н. Он је стар 89 годипа, рођен је у селу Осреци, — опћине Срба, котар Грачац-Лика. Отац његов пок. Божо, прије седамдесет година изселио се из Лике и наеелио је у Восну, у Бјелајско-пољеУзроком сиромашног стања и чешћег опресељавања ,доселио је у селу Здену код Санског моста,

а 1872. г. пресели он у Санскимост и отвори трговину, коју је свјесно и поштено водио до преклањске године. коју због болести напусти. Име његово у народу у Санском мосту, треба да буде поштовано, што је добри старина и заслужио; — и по његовој смрти урезано са златним словима, као правог ктитора и приложника. Санс«ки Мо ет, 29. јуна 1897. Цвјетко И. Шпирић, парох.

Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину приложила је хр«му св. ап. Петра и Павла у Нишићу (котар сарајевеки) потиуна свештеничка одјејанија, путир с дискосом и дарцима; четири кандила; два велика и четири мала чирака, једну кадионицу и нолијелеј. Овим богатим прплогом висока дароватељица попунилаје једну од највећих потреба овог светог храма, зато некајој је неизмјерна благодарност V име цијелога народа. У Ниши%у, мјесеца августа 1897. Српско-православна црквена општина Приликом градње новоподигнуте „Капеле" у Жепчу, из хришћанске љубави прама св. матери цркви. Гоеп Милан Јовановић овдашн.и грађанин и подпредеједник срп.-правосл. општине за градњу исте „Капеле" илатио је из својих средетава мајсчоре као н све потребито гвожђе у вриједности од 30 фор. Приликом освештања исте „Капеле" даровали оу ниже сљедећи побожни хришћани, и то : Никола Јовић из Новогшехера, 2 престолне велике „Иконе" у вриједности од 20 фор. Протојереј и члан конзисторије пречасни госп. Ђорђо Петровић из Сарајева, даровао је 5 руски фини „Икона" у вриједоости од 10 фор., гг. канцелисти Церанић, и Дабић, даровали су 1 „Икону" храмовску рождество прачисте Вогоматере у вриједноети од 10 фор., г. Никола Страјнић писар код. котарског уреда 2 Иконе у вриједности од 12 фор. Васо Лазић 1 Икону и 1 кандило у вриједности од 3 фор. Иротојереј Хаџи Теодор Илић из Тешња 1 Икону у вриједности од 3 фор. и готови новаца 5 фор. попадија овдашњег свештеника Николајевића 2 завјеса испод престолних Икона у