Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 328

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

сиромашни, али нас ипак лакомство савлађава. Ко се неби сневеселио, кад види ово наше стање? Свак се чуди, кад види заникања кадуђера, а нарочито искушеника. Искушеници још нијесу чули упутстава, а већ друге обраћају; још нијесу угледали ни пренрате, а већ мисле на оно, што је најсветије." И прелазећи на калуђере, његов је укор оштрији за цијело претјеранији: „По спол>ашности пуни смо љубави, а у срцу непријатељи; с поља се показујемо као покајници, а у истину смо лијене атлете." У омилији о преображењу Христовом овако збори Јеврем: „Од њиве добивамо радосну жетву, од винограда изобиље укусног грожђа, од светог писма науку, која нас оживљава. Пшва пружа само за неко вријеме жетву, а виноград само за кратко вријеме бербу: алисвето писмо, кад год га читамо вазда пушта да потјече оживљавајућа наука. Ако је жетва на њиви прошла, то престаје она да рађа; ако је у винограду берба прошла, он је неспособан, да даље даје; само из светог писма можемо посведневно жњети, а да класје за тумаче у њему не отпадне и сваким даном можемо у њему бербу држати, а да грожђе не буде без наде која се у њему налази. Ранимо се дакле с те њиве и наслађавајмо се плодовима њезиних жпвотворних бразда. Жањимо с ње класје живота, ријечи Господа вашег Исуса Христа. који је својим ученицима рекао: „Јлкш с8тк н^цми ш зд-6 гтоа1цијск, НЖ1 Н( И^бТЂ КК&НТИ [/Ие(1ТН Д0НД!Ж1 КНДАТ-ћ Сннл ЧМОК^-ШКДГО ГрАд8ш,Л КО ЦАЈ1СТК1И (КОЕ-И-ћ." У бесједи на свијетло воскрсениЈе Христово у славу светог крста Јеврем почиње овако; „Сваки празник и свако дјело Господа нашега Исуса Христа служи нама вјерним на спас и на славу. Али слава је над славом крст, празник је над празником онај дан, кад су Христа као ускршње јагње за нас предали, или шта више за васкрснуће јагњета божијег, које је снимило гри јехе свијета са мртвијех. Ова свечаност је господарица и краљица свих празника. Додуше и сви остали су празници свети и високо-достојни, величанствени у различитом сјају и свијетлом божанства озарени. Но ову свечаност онај поштује на достојан начин и с вјерним мишљењем, који ревно посматра божије заповиједи; само су нечисти и с гријесима окаљани на једном праз-

нику без празновања. Лијепа је и богоугодна свечаноет кајање са сузама и уздржавање од гријеха, познавање Бога и тежња за вјечним добрима. Но ако се то ма гдјегод збуде, тад се порађа радост на небу и црква од весеља кличе, радује ее и сазивље све праведнике ријечима'. РлдУитна 10 Л1Н0К>; ижш (ИН-ћ Л10И ни лиртк-к и шжикс изг8к,п> н шкр -ктна (Лука 15, 7, 24.). Лијепи је и богоугодни празник тамо, гдје Христа славимо, гдје се његови празници држе и божански списи поштују, Христа славимо тамо, гдје су људи у његово име у љубави и без сваког непријатељства и пре1варања окупљају. Христа славимо тамо, гдје сиромашне хранпмо, осиротјеле тјешимо, странце окрјепљујемо. Христа славимо тамо, гдје Бога псалмима и химнама и духовним пјесмама преузносимо. Људи који на тај начин празнике светкују, заиста су у име ГБегово сабрани. Ид-6ж( КО €(ТЛ ДКЛ, И.ТИ Тр|( (окрлни КО Н/ИА Л10(, т8 ес.ик поср^д^ Блажени су они, који се на тај начин сјединпше; јер докле је Господ у њиховој средини, нико им не може никакве штете нчнијети. Ето тако нам треба празнике господње славити; не с таштом славом, него на богодостојан начин; не земаљски, већ надземаљски (т. ј. с небеским мишљењем). Нама није потребно да предворја вијенцима кптимо, нити корове (за пјевање и играње) да постављамо. Окитимо мјеста пред вратима као Хришћани а не као незнабошци с лаворикама и цвијећем и осталим трицама, као што чине незнабошци и Јудеји. У таквом случају крст има врховну власт и дубоко га поштују све нације и сви народи, сва племена и сви језици. С њим ћемо се похвалити с апостолом Павлом говорећи: „/Ии^ ж( дл И! к8д8т-е ^кллитја ток.иш ш кркт^ Гошодл ИДШ!ГШ Гн&л Хриггд." (Гал. 6, 14.) Зарад тога ћемо животворни крст забиљежити на својим вратима, на челу и на онима, на уетима и на прсима и на свима својим удовима и наоружати се с непобједивим оружјем, које смрт савлађује, а вјернима служи као нада и свјетлост свијета, рај отвара, јереси уништава, праву вјеру учвршћује и постаје одбраном вјерних и спасоносном славом цркве. С крстом се не смијемо ни једног сата ни једног тренутка растављати носећи га вазда уза се. Без њега не вршимо никаква посла; него