Босанско-Херцеговачки Источник

Стр- 342

Б.-Х. ИСТОЧЈЕШК

Св. 9

Покрај ове срдачне захвалности, изволите како од свих синова поносне Босне и кршне Херцеговине, тако исто и од мене примити велику захвалност, што нас понукасте да прибирамо народно предање, о великом и најзаслуаснијем мужу, св. Сави Немањићу, које ето народно предање обилно излази у дичној нам „Босанској Вили" и у овом цијењеном часопису „БосанскоХерцеговачком Источнику". Само овај Ваш умјесни и драгоцјени предлог, био би довољан, да Вам већ давно заслужно

име буде златним словима забиљежено у будућој повјесници Херцег-босанској, као што и хоће, покрај низања Ваших златних заслуга у великој свјетској повјесници. ОстајемВаше велеучености захвални и одани штоватељ: У Сарајеву, на Илијнн-дан 1897. Васа М. Ћуковић, учител>.

Рушевине српске православне цркве на „Црквини" у Јабланици. Приопћио: Мане Ф. Момчиловић, учитељ. православне цркве. То мјестозове народ „Црквина". Овакових „Црквина" има по Босни поносној и кршној Херцеговини, војводини св. Саве, врло

Као не позват и не упућен, ипак се ватих пера, да путем цијењеног „Бос.-Херц. Источника" изнесем пред штоване читаоце један податак у прилог историје српске православне цркве у Босни. Не мислим, да ћу казати све, што би требало и што би се могло казати. Намјера ми је, да заинтересујем кога, који је више позват на то и који је вјештији у истраживању старина, да то темељитије изнесе на видјело, а мислим, да ни ово не ће бити на одмет. Сад на посао! Али прије да речемо коју о Јабланици за боље оријентовање. Јабланнца је село у босан.-градишком котару. Броји 186 српско-православних кућа. Простире се 3 сата хода јужније од Саве, а 2 Ј / 2 сата од Орахова. Селом тече истоимени поток, који извире у Просари, то тече најприје јужно, па послије и Горњој Јабланици закреће источно. На изиаку из села, под шумом Горалицом (Огоралицом), прима поток Буковицу из Козаре, а мало послије остави и Јабланицу (село) и утјече у Саву 1 ). Од многих потока и поточића, којима Јабланица обилује, споменућемо још само Ријеку, десну приточицу Јабланице. На десној страни потока Јабланице, гдје тече источно, у ономе куту, што га прави Ријека, утјечући у Јабланицу, на узвишеној главици, обраслој на обронцима младом храстовом шумом, лежи споменута рушевина старе српске ') У Доњој Јабланици. Због тога зову многи ову Јабданицу и Горњом Јабланицом, премда и њу народ дијели на: Горњу, Доњу, Хаџиио село, Каштеле, Ресиновац и Вриштик.

много, Неке су већ Б.-Х. Источнику" и

више пута у циЈењеном у „Гласнику зем. музеја"

за то се ја нађох побуђеним, да почмем и потстакнем оне, који ће то у љепшем руху изнијети. Са главног друма, који води из Орахова (од Саве), односно из Просаре у Козару, нема до „Црквине" више од „луле дувана". Из Градишке има путујући „апостолски" и 6 сати, а на колима или коњу дође се и прије. До Горњих Поградаца пут је приличан, а одавлен у Јабланицу за кола теготан, јер је испроваљиван. Оа „Црквине" је лијеп видик на околину, на којој ти се око наслађује, као да си у каквој панорами. па не знаш на чему би га нрије уставио : на питомим и романтичним нољима и брежуљцима, које ју мало подаље окружују са сјевера и југа (са сјевера Просара, а са југа Козара). Простор је на висоравњу и доста широк, те обухвата више од јутра земљишта. Изглед би био куд и камо љепши, да је шуму сасјећи, до не смета погледу. све расчистити и сувишно одстранити. Само црквено мјесто не би било онако сакривено, па би се и из далека видјело. Око њега се налази е.таро травом и бујади зарасло гробље. Као „знамење" сваком гробу ударен је више Х'лаве мртвога камен, извађен из гомиле камења порушене цркве, Нема сумње, да