Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 378

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

0 ђаконима и ђакониеама говори се у апостолским установама да: „мушком кумује (бтсобеуеа&ш) ђакон, а женској ђакониса" 1 ). Међутијем је ипак тептко из овога мјеста апостол. установа видјети кумове, односно свједоке у оном смислу у којем их ми називамо кумовима. Ова је одредба у апостол. установама поетала, — вели се —• из човјеку увођеног чуства стида, које не дозвољава човјеку гледати женску голотињу и обратно као што се и види из шљедећег за овим израза: „да би се предавање неразрушивог печата свршивало благочино" 2 ). ТТТто се пак тиче монаха и монахиња као таквих, који примају на се обавезу кумства налазимо свједочбу у Августина 3 ). У животопису Епифанија, свједочи се, да је при крштењу његове сестре, духовна мати њена била Монахиња Вероника 4 ). Међутим је у овом случају, цркву руководила жеља, да својим члановитв даде ноуздане вође на стази к хришћанском савршенству. Тијем се објашњује, зашто је црква предходно приправљала та лица, да достојно могу узимати на се обавезу кумства, те су правила при избору ђакониса прописивала, да се на то нма узимати особитп обзир. Оци IV. картагенског сабора одређују: „удовице и монахиње, које су Ј ) Са овијем се слаже Бинган ,,Ап111{411 ЕссЈеа." Тот IV. т. XI. сар. VIII. §. VII. На1. Ма е с1еут-§ 1755. рад. 292. 5 ) „Сош^Ни*, Аров1;о1". БП). Ш. сар. XVI. Сига. сотр1. Ра4го1. 8ог. Огаес. Тот. 1. со1. 797. Сравпи „Апостол. постанов.1, у руском 11]>ево ,1у стр. 117. 3 ) Августин. „Ер184. ХСУП1 , п. VI., Ас1. Вош&с" ',АПг]иап(1о <јио* сги(1Ш1ег рагеп1ез е"'ро8иегип1 пи4пепс1о8 а сцпћизНће!, поп пипсЈиат а васпз уи^шћш со1Н§ип1иг, е! ађ. е18 о!Гегип1иг ас1 ћарНвтит. СЈие сег4е ргорпов ДНоз поп ћа1>иегип1 Шоз пес ћаћеге сНбропип!". Сигв Сотр1. Ра1го1. 8ег. Еа1. Тот. XX XIII. со1. 362. 4 ', Вгп^ћат. ,,АпНс[ш4. Есс1еб". Т. IV. ЕсШ 1755. ра§. 298.

изабране при тајни крштења женеких, треба да су довољно приуготовљење за своју дужност, те да би могле својом елободном и светом ријечју научити просте и необразоване жене како треба одговарати ономе који крштаје и како треба, да живи онај, који тајну крштења прими'.) Разумије се, да су овака лица, као нарочито приготовљена, имала предноет при избору кумова. У току времена овај обичај, — да ее пзабиру за кумове лица, која се посветише једино на службу цркви, — почео је слабити. Вјеројатно је, да је томе узрок била тежња, да се ова лица удаље од заједничког живота, Због тога ми већ у VI. вјеку наилазимо на установе, по којима је забрањено монаху и свештенику примати се кумства при крштењу. Н. пр. такова је установа сабора Ап11з810с1огеп813 (590. год 6 ). Ове установе, које се тичу свештенства иепочетка су важиле само у западној цркви. Баумгартен 7 ) ову забрану објашњава тијем, што монахе треба сматрати као људе, којп се увијек кају. Вемер то правилније објашњује, кад говорн, да је ова забрана поникла као пошљедица обавеза монаштва, — пошто су удаљени од свијета, — не могу водити бригу о својој духовној дјеци онолико, колико су то дужни кумови 8 ). 5 ) СопсН. СагЉ. IV. сап. XII. Вгит. „Сап. Арок1о1. е1. СопсП" Раге. 1. Вегоћ 1839. ра§. 142.—143. 6 ) СопсН. АпНвзМог. (590.) сап. XXV. „N011 Нсе! аћаИ Шгат с1е ћарНвто бизс1реге ; пес топасћ18 сотта!геб ћаћеге". Вгипз. „Сап. Ароз1о1. е1 СопсП." Рагз. П. Веп1. 1839. рају. 240. Код Грацијана ово правчло гласи овако : ,,N011 Нсе! аћћаЦ ге1 топасћо Ле Вар118то 8и8С1реге 61Но8 пее сотта1ге.ч ћаћеге". Сравни СгаНап „ех Нћго сар11и1огит". сар. ('IV. Мопас1и 81ћ1 сотра1геб сотта1ге8^ие поп &с1аи1 . . . Сигз. Сотр1. Ра1го1. 8ег Тот. СБХХХ^П. со1. 1832. ') Аугусши „БепкугигсНЈЈкеИег" I>аш!. VII. Ее1рг 1825, г. стр. 340. 8 ) Аи^изН. 1ћк1. ће се)

Море као слитса Њемачки иаписао др. Велкер. Превео Мил< Све долази од Бога, срећа и несрећа, живот и смрт, сиромаштво и богатство. Велика се брига свнја око нашег срца за судбе, које нам долазе. Ми осјећамо своју немоћ да их управљамо по евојим жељама, с бојажљивошћу изгледамо буре, које ће поколебати мир, живот и расположеност. Ко ће, ко нас може заштитити од опасности,

звјечијег живота. а Поповић богослов Ш. год у Рељеву. које са свију страна с пријетњом угрожавају нашој срећи? Ко ће, ко се може бранити од громоносних облака, који лебде поврх наше главе, да нас упропасте? Ми подижемо евоје очи ка неЗеским висинама, с којих нам помоћ долази; к Теби, свемогући, ми прибјегавамо и не дршћемо; Ти си нашу судбу спремио и ти је одређујеш