Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 355

на брзу руку, да достојно дочекају свога будућег Архијереја и укажу му у срцу Његове митрополије пошту и оданост своју. Све се било ужурбало, и за тили часак искупило се је на жељезничкој станици тузланској на стотине душа. Ту су били представници свнју области као и цијеле корпорације и то: представници војске, сво чиновншптво под водством окружника госп. Фр. Фоглара и судско са предсједником г. Враговићем; свештенство пз мјеста и са стране са архимандритом Константином Јовичићем: српско-прав. црквено-школска општина -гузланска; градско заступство и много других приватних и угледних личности. Чим је стигао воз и изишао нови Митрополит из засебног вагона, — ступио је велеможни госп. Фоглар и поздравио га — у име чнновништва, свештенства и народа у свом окружју, — лијепим и искреним ријечима; затим га је поздравио подпресједник српско-прав. општнне г. Јово Ђукић кратким и језгровитим говором, изразивши радост, што долази муж, у особи ЕБегове Високопречасности, на упражњену столицу Зворничко-тузланску, чији је живот и прије ради неуморног и корисног рада по св. српско-православну цркву по свуда чувен и познат био. На усрдним поздравима и на свечаном дочеку захвалио се је нови Митрополит лијепим и љубазним ријечима, нагласнвши, да ће своју мисију, која му је повјерена по Његовом Величанству, на корист св. цркве н народа свог српског савјесно вршити у непоколебивој вјерности према Прејасном престолу. Но свршеном говору представио је окружник све присутне, угледније лич-

ностн и за тнм се је Митрополит одвезао у кочијама са архимандритом Јовичићем у тузланску саборну цркву, гдје га је многи народ у црквеној порти дочекао. Порта је била искићена српским тробојницама, цвијећем и осталим зеленилом. На улазу био је намјештен лијеп славолук окићен такође малим тробојницама н цвијећем. Све куће готово биле су декориране н искићене заставама. На улазу у храм чекало је свештенство, обућено у црквено одјејаније са ђаконом, који је, држећи у руцн кадионицу, ступио пред новог Митрополита и поздравио га овијем ријечима: Високопрочасни господине! Облачак, који се је надвио био над овом маленом митрополијом зворничком — иза одласка ЕБеговог Високопреосвештенства Госп. Митрополита Николаја на Дабро-босанску столицу, -—• данас се је разбио и пропустио сунчане зраке, да обасја опет пријесто овомјесне цркве, другим Архијерејом. Глас о Високо.« и милостивом царском именовању Ваше Високопречасности АЕ и Митрополитом зворничко-тузланским, нагаим новим Архипастиром, — обрадовао је срца, како свештенства, тако и народа ове епархије. А данас, кад Вас види свештенство и народ на овом св. и узвишеном мјесту — у срцу Ваше митрополије, Ваше нове постојбине — радости његовој нема краја. Радујемо се, ]ер смо слушали о Вама, о Вашем мпогогодишњеи раду на корист св. православне цркве и народа у њој. Ваша умна бистрина, озбиљност. опробана снага, велнко искуство и Ваше добро срце, улијева нам велику наду. да ћета свештенство своје и милу духовну паству