Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр- 385

егп': сказокаше же лк>д(лп! вмвшее ел1б ик= лж Т ј стк'|\"к .ичмшгк, гаки> пришсдше к г к нел^б

ока, прскрктиша триждм очеса еги), и таки> прозр'к.

(Наставиће се.)

Проповијед ш Господи благослови! Св. наша мати — православна црква светнује данас Благовијест, а то ће рећи: светкује успомену на онај дан, кад је небо житељ св. Арханђео Гаврило са поздравом : радуј се благодатна, Господ је с тобом ! благовијестио пресветој Дјеви Марији, да ће родити сина Бога вишњега. Благовијести су велики празник, зато св. црква и позива и земљу, да благовјествује радост велику, и небеса, да хвале Божију славу. А и како неће, кад има великога разлога зато?! Та на данашњи дан прије готово двије хиљаде година заснован је почетак спасењу рода човјечијега, палога усљед гријеха прародитсљскога; . .. на данашњи дан „Ошгк Божш Сшск кмклетђ ;" . . . на данагањи дан зачео се непостижним дјејством Духа светога у утроби преблагословене Дјеве Марије син Божијц прије свију вијекова рођени од Бога Оца; . . . зачео се, велим, да се у тијелу човјечијем роди, да као човјек страда и умре за гријехе цијелога свијета и тако, да род људски избави од гријеха и вјечнога проклетства и помири га са Оцем Својим на шш^-к". Каква је била, б. м. радост срца и душе Преблагословене Дјеве у оном часу, кад јој је предстао Арханђео Гаврило и казао јој поруку с неба, . . . поруку Бога вишљега, да је вјечна Промисао на њу сироту, али смјерну и богобојажљиву Дјевојку њу одабрао, да буде „к.и^гтн.1нцк Богд н!к/и-6гти/илго", ми смртни људи нисмо кадри ни замислити себи, јер радост та њена разликује се од обичне радости као небо и земља. Из сопственог искуства знамо, како и нас у плачном и биједном животу овом зна по кашто обрадовати ова или она блага вијеет. Узмимо н. пр. како се радује срце родитељско, кад чује да му је дијете гдјегод у бијелом свијету какву тешку бољу прекужило и оздравило! . . . Како ли је весео и радостан искрен и вјеран друг и

Благовијести. пријатељ, кад чује, да му је добри који друг до каква угледна положаја и части у друштву дошао! . . . Како ли весело бије срце сваког Србина, који није изрод и кукавица, кад му до ушију допре весео и радостан гласак, да је кроз гуете и тешке облачине продро који сјајни и топли зрачак, те обасјао и угријао ледено срце нагае кукавне српске браће на истоку, која испод јарма невјерничког сунце златне слободице изгледају ! Па ови и овакви гласови јесу све гласи пролазне, времене радости, па како нас знаду обрадовати; а како ли је тек срце и душу преблагословене Дјеве Марије обрадовао глас не времене и пролазне, но вјечите радости глас, да ће Она под чистим, дјевојачким срцем Својим понијети Спаситеља свијета, и у своје вријеме нарећи се мајком „и^зл^одижлго ге-^тд" —- незалазне свјетлости, која ће обасјати народе свију мјеста и свију времена! Да, б. м. Пречиста Дјева с вељом је радошћу н неограниченом преданошћу св. вољи Божијој ирихватила небесну вијест, ни најмање несумњајући у пспуњење онога, што јој је благовјештено ! А занитајмо се сад сами, е да ли и ми тако радосно и тако предано примамо сваку вијест и савјест, што их било у дому свом, било у школи, било у храму светом чујемо од проповједника св. науке Христове — служитеља олтара Божијега ?! Нећу ни од кога да тражим одговора на питање ово, . . . нећу . . , јер са свију страна чујем тајне гласове, да не поступамо тако. Па ако кад и поступамо тако, . . . ако и прихватимо кадгод глас цркве своје, нехатом нашим глас тај не ухвати чврста корјена у срцу и души нашој, глас тај брзо изумире у нама, и ми умјесто да живимо онако, како нам је глас тај рекао, жишшо свакако друкчнје, само не онако