Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 396

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10

је све. Остало, што је нужно за свршаваше свегог богослужења, доноси собом преп. отац игуман из манастиј а МогатаниЦе (да знате, колико је опет богаство тога манастира!) Ова капелида служила би за невољу за туреког доба, али данас у просвијећеној држави, гдје и ми џиновским корацима корачамо просвјети, ова капелица не може задовољити народне потребе. Њему треба љепша и већа богомоља. Оволика маса народа не може бнти без божјег олтара. Сад, кад је престала сила Турака, покренута је и лшсао, да се зида црква, која би бнла и већа и боља. Камена има доога око самог црквеног мјеста, а од старе цркве много га се може употријебити 1 ). А м шума за паљење креча је близу. Требало би еамо помоћи од више духовне власти и вис. земаљске владе, а нп народ пе ће жалити ни овећих материјалних жртава. Премда је врло сиромашан, он ипак радо и од уста откида и принаша на олтар божји. А како би тек биле, да народ има у својој средини стална и интелигентна свештеника, који би предочпо народу. какав значај имају свете православне богомоље свагдје у српском народу, а особито у српском селу у Босни, како је суд1 ) Примјетити ми је, да капелица није направљена на старом црквеном мјесту, него крај ље, мало подаље.

бина српског народа уско скопчана с црквом, како је то она луча, која са школом међу сиромашним еељачким елементом шири прави народни живот. А овако треба само завирити у црквене рачуне, па да видиш конфузије! Што ће учинити неуки, неписмени и невјешти сељаци? И ако се својски заузимљу око интереса цркве, опет то не тече тако брзо, лијепо и глатко, као кад би их пмао ко поучавати п с њима се договарати. Али народ се нада, а има и права да се нада, да ће наћи потпоре код више духовне власти и код вис. земаљске влада, па да ће добити свога стална свештеника и љепшу, већу и бољу богомољу. И хоће, ако Бог да! * * * Завршујући, сматрам за дужност најсрдачније благодарити оним честитим Србима, Хришћанима и родољубима, који се потрудише, те ми показаше и испричаше све, што знадогое о овој српској богомољи. Напосе хвала: игуману манастира Моштанице, преп. оцу Пајсију Филиповићу, Ники Копреновићу и Драгоју Календару, јабланичким трговцима, те сељацима: Савану, Дмитру, Марку и Ради Бјеловуку, као и Ради Момчпловићу. Евала вам! У Вел. Дапчевици, у септембру 1897

Споменжца приликом освећења темеља пове српско-православне основпе мушке и женске као и више дјевојачке школе у Сарајеву 22. септембра (4. октобра) 1897. Ми представници босапско-херцеговачке земаљске владе као и иредсшавници сриско-православне црквено-гиколске оиштине у Сарајев/Ј у овоме свечаноме шренутку при иолагању темеља ове нове сриско-иравославне гиколе износимо украшко постанак и развитак сри/жих гикола у Сарајеву: Велика је штета, што је пожар у Сарајеву 1879. год. 27. јула уништио у архиви срп. општине многе податке, те даиас мало имамо доказа о почетку српске школе. За сада толико смо нагпли: да је 1797. год. 19. октомврија потрошено за књиге у приватној српској школи у Сарајеку 198 гроша — и то би можда био почетак школства овдје. — Ова приватиа школа била је у некој малој згради, но гдје је и на коме мјесту била то се не зиа. Нијесу нам позната ни имена учитеља из тога доба. Но тек мјесеца маја 1850. године долази у Сарајево учитељ Ђор^е Маргетић и срп. општина отвара своју школу. Сада је почело обучавање дјеце по новим начелима тадашње педагогије — и начнн настављања одједном се прео-